Delo

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 465 писац вратио са бојног поља, не само Срби, него поглавито многобројни Немци, Мађари и Словаци, преплавили су га питањем о „оној пустој, јевтиној, доброј земљи, што је сад ослобођена“. Сви су они „чули“ да се катастрално јутро добре земље може добити за неколико лира, а о том су писца распитивали, кад је био у Пешги, новинари, народни посланици, трговци, па чак и неки попови. Опште је мишљење било, „да неће бити уносније трговине, од трговине са оном напаћеном земљом, што је са онолико тешких жртава ослобођена". Против тог спекулисањз писац одлучно устаје, тражећи да се то спречи. Писац је додирнуо и питање о грађењу кућа у новим крајевима, које би опет држава имала тако да подигне, да би те нове насеобине биле и требале да буду у свему узорне и управо школе за становнике новоослобођених крајева, У завршним чланцима говори писац о новом аграрном закону, који ће српском земљораднику осигурати опстанак нарочито тиме, што ће онемогућити капиталистима, да нарочито у прво време покупују грдне количине земље За мало година, када се у свему покаже напредак и када земља буде јаче насељена, цена ће земљи скочити нагло. Цена ће скочити, што ће држава дизати путове, железнице, створити ред, подизати школе и т. д., а за то не би имали никакве заслуге они шпекуланти, који би хтели да земљу узму у бесцење. Писац држи, „да ће држава спречити стварање великих поседа, она ћесвом силом настојати, дасестворе мали, управо средњи поседи, онакви, на којима ће ратарске породице моћи да живе човечним животом, да напредују, па тим начином подижу и државу“. Уопште, писац је прожет правим демократским начелима и жели, да се колонисање наших нових крајева изврши онако, како ће то бити корисно по наше националне интересе, корисно за земљораднички сталеж и српску државу. Препоручујемо ову књигу свакоме, ко се интересује за питања оваке врсте. М. Ј. Л. Дело, књ. 70. 30