Delo

58 Д Е Л О немачко-француским ратом. У земљи, сем војничке странке, на челу које је стајао ерцхерцог Албрехт, победилац Талијана код Кустоце (1866), нико није био за политику реванша. Немци у Аустрији су желели, да се измире с Немцима у Немачкој, а Маџари су, као што смо видели, били обавезни кнезу Бизмарку, који им је помогао створити дуализам, и налазили су да им национални интерес налаже тражити ослонац у Немачкој. У Европи. после рата 1870—71 године, настало је померање сила, — нестало је хегемоније Француске и место ње створила се нова моћна Немачка, с којом је тешко било борити се и осветити Кенигрец. Тако се спољња политика морала из основа мењати. И такву једну промену — значило је име Андрашија. Андраши, као министар спољњих послова, значио је промену целокупне спољње политике аустријске; Андраши, као Маџар, на томе месту, значио је кидање с традицијама, да једино Немци воде аустријску спољњу политику. С тога је његов долазак на положај министра спољњих послова био велико изненађење а не само обрт политике. Није чудо што су га Словени и конзервативни кругови немачки, који су желели једноставну Аустрију са јаком централном влашћу, дочекали с огорченим незадовољством. Нарочито су га дочекали пљуском грдњи Чеси. Ригеров орган писао је да је престала ера авантуристе (Бајста), а настаје ера циганске пусте (Андрашија). Велике тешкоће чекале су га у самој земљи. Дочекан с неповерењем од двеју највећих група, Чеха и феудала, у Аустрији, остављен од чиновника, који су држали министарство спољњих послова, а којима нови шеф није импоновао и не хтедоше под њиме служити, Андраши је имао, да реши одмах у почетку свога канцеларства — две министарске кризе, једну у Аустрији, другу у Маџарској. Кризу у Аустрију Андраши је затекао, када је био постављен (14 новембра 1871 п. н.) за министра спољњих послова, јер је министарство Хоенварта баш тада (30 октобра п. н.) пало било. Андраши је успео био, после не малих тешкоћа, да задобије грофа Адолфа Ауерсперга и да у парламенту створи већину за министарство његово. Место конзервативаца у АустриЈи су на власт дошли, помоћу Андрашијевом, пријатељи његови, либерали, Немци. Исто је тако срећно успео да реши кризу у Маџарској, која је настала, што је он као министар председник постао заједнички министар спољњих послова. И ако је и цар желео