Delo

ГРОФ ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ И АУСТРИЈСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА дашње притајено ривалство између Аустрије и Русије морало се сада јаче осетити јер је на помолу било решавање Источног Питања, и то баш онда када је Андраши започео империјалистичку политику. Руска влада и сама желела је пријатељство и преко својих органа „Правитељ. Вјесника“ и Journal de St. Petersbourg учинила je изјаве, у којима је констатовала жељу за добрим односима са Аустријом и осуђивала панславистичке агитације. Али докле је влада руска давала овакве изјаве, вела Вертхајмер, дотле је њен представник у Цариграду, гроф Игњатијев, био главни агитатор панславизма. Тим омиљеним рефреном и Вертхајмер, као и сви Аустријанци, стално оперишу — свуда па и онде, где су очигледни други узроци, у свакој појави, која им је непријатна, виде само панславистичке агитације; не признавајући нигде кривице аустријске политике. И ако је истина, да је Игњатијев био панслависта и није мировао, опет би било и сувише наивно, када не би било очигледно тендециозно, тумачење факата и појава само панславистичком агитацијом. Нигде Аустријанци, па били историци, којима је задатак истина, или обичне публицисте, не виде кривице и погрешке своје политике. нигде неће да разумеју природне и оправдане тежње других нација, већ се чуде још — како се земље и народи буне још противу „оправданих" и „животних" интереса. А свака империјалистичка намера аустријска то је и „оправдан“ и „животни“ интерес монархије! Тако и Вертхајмер стално греши тумачећи појаве тим бауком — који је у истини давно то престао бити — панславизмом. Агитације грофа Игњатијева захватиле су цео Балкан. У Дубровнику је био његов агент, конзул Јонин, који је новчано помагао лист на Цетињу, „Црногорца“. У Букурешту је покренуо лист „L’ alliance Latino-Russe, који је проповедао савез с Русијом. А тек колики је панславистички утицај био у Србији! Андраши је, још као маџарски министар председник. желео отргнути Србију од руског утицаја. И ако је цар Фрања, а заједно с њиме и војничка странка с ерцхерцегом Албрехтом на челу, још 1867 помишљао на Босну и Херцеговину, да је треба заузети, гроф Андраши тада није делио то мишљење, јер се бојао да ће се тиме увећати словенски елеменат, опасан по мацарско племе, па је тако и утешио старога 1 арашанина, када га је овај, те године, забринут, питао: колико у овоме нма истинеАндраши је као министар председник хтео, нудећи намесништву