Delo

180 Д Е Л О И да би тај говор оконч’о се када, Да, што сам ја био и ви сте то сада. Видите у спору што се међ нас стави Разлику међ нама и краљ неку прави. ГраФ. Оно што заслужих то ми ви однесте. Д. Дијего. Онда тога мање и заслужни бесте. ГраФ. Заслужује онај ко тим влада вешто. Д. Дијего. Ал’ одбијен бити рђав знак је нешто. ГраФ. Интригом успесте, дворска личност стара!’ Д. Дијего. Успехе ми само моја слава ствара. ГраФ. Спрам старости ваше краљ има обзира. Д. Дијего. Она само наспрам храбрости се бира. ГраФ. Онда се том чашћу мени одужује. Д. Дијего. Ко је добит’ не зна њу не заслужује. ГраФ. Ја је не заслужих? Д. Дијего. Ви. ГраФ. Бесрамље твоје, Дрски старче, треба и награде своје. (Удари га). Д. Дијего (маши се мача). Сврши, узми за тај срам и живот мени, Први пред ким моје порекло црвени. ГраФ. Тако слаб шта мислиш урадио да би? Д. Дијего. О Боже! још више трошна ми моћ слаби!