Delo

20 Д Е Л 0 То, што he вам оне сада рећи, ваљада и није више тајна за вас,јер ја видим да ви умете људе да посматрате. Ви сте бесумње опазили досада да сам ја показивао према вама јаче интересовање. Спочетка сте ме интересовали као учена девојка, хтео сам да видим, опростите ми, чега има управо у такој једној нашој ученој девојци. Нашао сам што заиста нисам очекивао, и уверио се у каквој сам грдној предрасуди огрезао. Место некога наметљивог надри-знања, надутости и афектације, нашао сам простоту, простоту мислим у најбољем значењу те речи, природност, и топло н искрено срце. Већ и због самога контраста морало је то силно утицати на мене. Али допустите ми сад још једно признање. Наш адвокатски посао ваљада то са собом доноси, да човек постаје грубљи, те да не даје да се у њему развију нежнији покрети срца. С тим се упоредо развијају и извесне предрасуде о људима, о друштву и о животу уопште. Више се пута цени, што и нема трајне вредности, а одбацује право добро. Ја сам то почео увиђати, откад сам вас познао, госпођице. И ја сам од тога доба постао бољи. Хоћете ли да учините дакле да тај човек на том путу и даље напредује, хоћете ли да га начините најбољим човеком, а он вас ево уверава да ће све своје снаге уложили, да вас начини најсрећнијом женом’?“ Милица је спустилз очи и седећи на клупи мирно га слушала. Ниједан покрет као да није одавао шта се у њезиној унутрашњости збива, па ипак, — груди су се мало јаче дизале и спуштале. На Давиду се видела јасно узрујаност. Он устукну за корак назад, једном се руком ослони на сто, а другом пређе преко загрејанога чела и гледаше право у Милицу. „Ваше ми друштво није било немило, али ја не могу рећи ни да сам осетила према вама неке нарочите наклоности. Ја знам да има љубави, које се одмах јављају, „на први поглед", као што се вели, а има их, и које се тек постепено буде. Како је код мене, не знам. Ако ћемо говорити само по ономе, што јесте...“ „Станите, драга госпођице, садашњост је један тренутак, који брзо пролази, не одлучујмо се само по том тренитку. Оставимо будућности, ма и не далекој, да она то реши. Ви велите, да вам нисам био немио. То значи да се из тога може и нешто више зачети. Дајте му само времена". „Пристајем, господине. Дајте ми рока да сама себе испитам,. и онда ћу вам дати одлучан одговор“.