Delo

СЛОВЕНСКИ ПРЕГЛЕД 435 наступање према цркви и држави, које су подвезивале и подвезују размах одлучног и радикалног југословенског национализма. По покрајинама престављају Словенци % становништва: 1851 г. 1900 г. Крањска 88-10% 94-24% Корушка 29-99 „ 25 03 „ Штајерска 36-16 „ 31-18 „ Приморска 37-27 „ 29-90 „ У Корушкој су позиције незгодне, на многим местима забијени су клинови немачких насеља, предње линије су изречно угрожене. У Штајерској је распоред знатно бољи, исто тако и у Приморској. По табели би се чинило да Словенци назадују огромно (осим Крањске). То међутим још није доказано. Статистика је званична, а у Аустрији не познаје статистика појам матерњег језика него „опћевалног језика“ (Umgangsprache) те према томе бележи н. пр. све оне служавке Словенке које су по талиЈанским односно немачким домовима Талијанкама одн. Немицама, исто тако и све приватне службенике. Осим тога фалзификују се и такови, неисправни, податци још накнадно у круновинским звањима, у Трсту на корист Талијана, у Корушкој и Штајерској у прилог Немства. Поред тога игра извесну улогу и исељеништво јер не исељавају се у тој мери Немци ни Талијани него већином Словенци, сељаци, а њихова места заузимају немачки досељеници из Немачке које размешта Siidmark (све-немачко друштво за германизацију од Драве до Јадрана) по одређеном национално-стратегијском плану. Као трећи разлог стварног назадовања долази асимилација. По градовима престављали су Словенци од целокупног становништва (с грађанским правом): Угод. 1880 1890 1900 1910 Птуј (Pettau) 24-72% 19*09°/о 15'09°/о 10-70%о Цељ (Cilli) 36-03 „ 26-11 „ 22-64 „ ? Марибор (Marburg) 15-11 „ 13-97 „ 17-34 „ 13-64 „ Целовац (Klagenfurt) 3-53 „ 2-82 „ 2-10 „ 2-94 „ Горица (Gorz) 7-83 „ 17-82 „ 20-1 „ ? У Горици је већина талијанска, у осталим местима немачка. Све то по званичној статистици! Деведесетих година пооштрена је национална борба, средином прве деценије после 1900 достигла је свој врхунац на коме се још држи. Отуд падање по28 *