Delo

СЛОВЕНСКИ ПРЕГЛЕД 437 Горици где Словенство тек последњих година узима све већег маха, тако да је близу час када ће му и градска управа пасти у руку, а Корушка је управо земља плача, земља германизације. Године 1851 било је у Корушкој 223.489 Немаца и 95.735 Словенаца, већ год. 1857 померен је сразмер на 231.558 Немаца и 92.767 Словенаца (28-60%). Тако званична статистика. Приватна, од свећеника приређена броји још године 1860 преко 100.000 „тврдих Словенаца, који не разумеју немачке речи“. Године 1880 било је Словенаца опет 29-38% (10Г252), год. 1890 опет (сад већ „само“) 10Г039 Словенаца = 27-98%. Године 1900 већ само 90-495 Словенаца = 24-63%, а 1910 само 82-000 (= 20%). У Целовцу је нађено год. 1857 од 9414 целокупног становништва 6000 Словенаца т. ј. 63-70%. Ето така судба постизава колевку Словенства, Корушку, некадању Patria Sclavorum. Германизација, тако нагла и осетна, има више покретача. Политичка власт, те услед ње и школа, црква и економски развој, сво је то радило често с највећим притиском на што бржем германизовању. Одгодине1849 добила је Корушка посебну политичку управу која је одмах почела са свесним и често насилним германизовањем. Чињени су притисци на чиновништво, нарочито субалтерно, које је било великим делом словеначко, на жељезничко, оружничко, финансиско особље. Они су под претњом (разуме се између четири ока!) да ће их отпустити из службе морали давати своју децу у немачке школе да би се тиме показало како све више опада број ђака у словеначким школама да их полагано могу затварати. Политичке власти потпомагале су најобилније немачка национално-агресивна друштва у колонизовању Немаца, већином из Немачке, у чисто словеначким местима да их пољуљају, „умекшају“. Па онда економски развој! Изградњом пруга горњом долином Драве, развојем градова уз пруге, дизањем летишта на чаробним језирима источне Корушке која привукоше имућни немачки свет престонице, Штајерске, Доње Аустрије, потискиван је сељачки елеменат Словенаца од окретнијег, углађенијег и довитљивог Немца или се је и Словенац морао акомодовати тим новим животним условима. Почео је да одише менталитетом са новчаним газдинством срашћеног човека а то је тамо Немца. Словенац је видео како је добро, уносно знати немачки, владати се угодно политичким властима и он се је претапао. А није било других снага које би га уздржавале од тога. Црква је у Корушкој у последњем полувеку стално под немачким бискупима*