Delo

СЛОВЕНСКИ ПРЕГЛЕД 439 венци само за \21/чР/о*.х Такво бројно напредовање Немства мора се објаснити, осим фалзификовања пописа и са нешто, асимилације т. ј. германизације Словенства дуж Муре али у главном индустријализацијом Горњег и Средњег Штајера дакле немачких делова! Међугим се је из словеначког дела Штајерске иселило од 1869 до 1910 год. преко 104.000 Словенаца, преко половице за Америку, велики део за Приморску, Горицу и Трст. У угроженим периферичним местима и у Штајерској делују исти фактори на германизацији али у нарочито великој мери познати Schulverein. Но у тим крајевима развијају словеначка народноодбранбена друштва већу акцију и бољи је и размештај словеначких насеља а нарочиго боља веза са Крањском и Љубљаном но што је случај код Корушке. У Приморској није назадавало словенство. Треба имати на уму да је у Трсту до 40.000 Талијана из краљевине који померавају однос на уштрб словеначког елемента. Сада су две велике, опште народне задаће: освојење Горице и Трста. Тежиште данашње словеначке народне политике лежи у продирању према југо западу, у освајању градова од обезсочених талијанских патриција и ћифта. Сељак силази са гора и висоравни и улази у град. „Варвари су нам пред капијама“ одјекује талијанском штампом и по зборовима. М. Косић. О ЦРКВЕНОЈ АУТОНОМИЈИ СРБА У УГАРСКОЈ. Када је у лето 1912 год. укинута црквена аутономија Срба у Угарској, сложиле су се четири народне опозиционе странке (самостална, либераана, радикална и демократска) да заједнички раде на томе да се црквена аутономија српскоме народу у Угарској врати и да се аутономне прилике дефинитивно уреде. Борба српскога народа за своју црквену аутономију прошла је од тога доба кроз многе и разне фазе а исто тако мењали су се и променили за то време односи српских народних странака међу собом. На те разне перипетије кроз које је прошло српско црквено питање у Угарској за последње две године, утицале су много и спољне прилике због разних промена које су за то време настале а можда још и више унутрашње прилике 1 Ante Beg: Slovensko-nemška meja na Stajerskem. Ljubljana, 1905. Незнатно ce разликују односни бројеви у Нидерлеа (La Race Slave, стр. 141).