Delo

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 445 јаче на душу младих људи од онаквих ратних догађаја, какве смо ми доживели претпрошле и прошле године. Српске породице васпитавале су своје синове за јуначке борбе помоћу усменог предања о славној прошлости старе српске државе и о борбама храбрих српских јунака у ранијим ратовима, као што је то изнесено у народним песмама и у народним приповеткама. А српске школе су радиле на том још и помоћу књиге, упознајући ученике с историјом српскога народа и са садашњим стањем његовим у свима крајевима, где Срби живе. Српска је породица до сад доста учинила за свој народ. Она ће и од сад вршити своју родољубиву дужност. Али живот друштвени и државни постаје све сложенији, те је и за породични живот потребна јача спрема и веће образовање, да би се он могао обезбедити, и да би се омладина могла боље васпитати. Ово је последње сад тим потребније, што наш народ мора у будуће да води борбу и с културно напреднијим противницима. Стога на српску школу пада све већи терет Она има да спрема поједине младе људе за солидан лични и друштвени живот. Она треба да образује српску породицу тако да она може као друштвена јединица, суделовати у државним пословима. Она има да просвети и преобрази српско друштво тако, да се оно уздигне на виши ступањ културе и цивилизације. Најпосле она треба да спреми српској држави добре грађане, ваљане раднике и храбре војнике. Породица треба и у будуће да производи и подиже здрав и снажан подмладак. Зато треба у њој испуњавати здравствене и моралне погодбе, и треба се старати за материјално обезбеђење њено. Држава има и право и дужност, да потпомаже и заштићава породицу у овом погледу. Још је важнија обавеза државе да подиже и уређује школе разне врсте, а нарочито да се стара за државно-грађанско васпитање и за стручно образовање. Као што државни представници не смеју бити равнодушни према опадању наравствености у породици и у друштву, и као што не смеју допустити сиромашење м материјално пропадање појединих породица, тако исто не смеју они бити равнодушни према непросвећености народне масе, и не смеју допустити, да српска омладина и у најмањем селу или заселку остане без духовне хране, коју школа даје.