Delo

468 Д Е Л 0 разлога, да је биланс плаћања тих крајева био „у равнотежи, или чак и активан14. Као главни разлог, наводи факт откуп чивчија који се стално, из године у годину вршио. Највише откупљених имања има у јужном делу нових крајева, одаке су сељаци и ишли најчешће у Америку. Овом разлогу треба додати и одличан глас, који трговци из тих крајева уживају као дужници у Солуну и иностранству, где добијају велики кредит. По једном поверљивом меморандуму Солунске Трговачке Коморе, потраживања солунских гросиста према нашим трговцима достижу 50 милиона динара, док их наша Трговачка Комора цени само на 6 милиона. Г. Тодоровић их рачуна међутим на 15 милиона. Поред кредита који су наши тамошњи трговци добијали од трговачких кућа. код којих су робу набављали, од значаја су још банке, као Отоманска и Солунска Банка са својим филијалима у Скопљу и Битољу, Оријентална Банка са филијалом у Битољу, приватни банкари и фондови: Св Ђорђа у Призрену, Св. Николе у Приштини и Св. Уроша у Феризовићу. Задржавајући све потребне резерве, г. Тодоровић верује да ће промена режима у нашим новим крајевима повољно утицати на даљи развитак њихове привреде и закључује да ће будућа њихова спољашња грговина бити далеко јача но што је била до садз. Ово напредовање спољашње трговине појавиће се као последица развитка привредне радиности уопште, подизања саобраћајних установа, укидаиа свих препрека, које су ометале привредни развитак тих крајева, као укидање феудалних имовинских односа, осигурање личне и имовинске безбедности, укидање неправедног пореског система, отклањање стране конкуренције јачом заштитом домаће радиности, уређење трговачког кведита, завођење трговачке и стручне наставе, увођење динарског новчаног система, увођење нашег трговачког законодавства. у опште. (Свршиће се) Dr. Милутин Ускоковић.