Delo

86 Д Е Л О голуб укрштен са грлицом даје бастарде који су нешто сличнији грлици. Бастарди између штиглице [Carđuelis elegans (мужјак)] и канаринке [Serinus с а n а ri u s (женка)] и у облику и у боји показују јасно мешавину родитељских особина. Има случајева да се укрштањем две или више данашњих раса добију бастарди који личе на неку историски старију врсту, на претка. То је атавизам изазват путем укрштања. Тако ако се укрсти црни брадан-голуб са белим паун-голубом добијају се бастарди који личе на плавог дивљег голуба. Сисари су такође многоструко укрштани. Видели смо шта се добија обостраним укрштањем између коња и магарца. Исто тако могу да се укрсте обострано зебра и коњ. Њихови бастарди показују мешовите особине. Укрштањем јарца [Capra liircus (мужјак)] и овце [Ovis aries (женка)] добијени су бастарди који личе на овцу, али су се разликовали од ње у томе, што су имали финију длаку и мушкарци нису имали рогова. Бастарди добијени укрштањем пса [Canis familiaris (мужјак)] са вуком [С. 1 uрus (женка)] више личе на вука. Укрштањем белога и мркога медведа [Ursus maritimus (мужјак) X U- arctos (женка)] добијају се бастарди са мешовитим особинама. Бастард добијен, један пут, укрштањем између лава и тигра [Felis leo (мужјак) F. tigris (женка)] показивао је такође карактере једног и другог родитеља. Код биљака може такође да се изврши укрштање међу различитим врстама, али никад са тако великом разликом у систематском сродству као код животиња. Према томе у том погледу максимална граница у биљака је далеко ужа него у животиња. Као год и код животињских тако и код биљних бастарда могу да се виде родитељске особине на расличите начине комбиноване међу собом Најзад остаје нам један најинтересантнији случај наслеђа, који је у нашој науци познат под именом менделизма, и који је у најновије време постао предмет најмарљивијег испитивања. Калуђер августинскога реда Грегор Мендел1 укрштајући међу собом различите сорте пасуља открио је, да наслеђе појединих родитељских особина бива по нарочитим законима (A'leHделови закони). 1 Ко жели о томе нешто опширнијс нека нотражи у моме предавању: „Проблем наслеђа у Биологији", које је оштампано у „Популарној Библиотеци Удружења Студената Прнродњака", св. 3. — Београд, 1913.