Disciplina Moral Čast

22

У току моралног васпитавања, дисциплина не сме попустити. Али, начело наизменичиости треба овако разумети: Кад све иде правилно, ваља стеге мало попустити. Не треба узде испустити сасвим из руку; али их ваља толико попустити да опробамо иде ли све како треба. Ако иде, онда помиловати; ако услед чега опет настане спотицање и лењост, онда опет притегнути дизгине, а по потреби и опалити. Тај метод је добар не само при дресури већ и при заповедању. »Моралне силе никад не остају на истој висини; оне опадају ако се разним средствима не крепе« (Еберс). Али?... Тај метод се не употребљава кад имамо посла са пунокрвним грлима, која не трпе мамуз и корбач. При свем том, нема ни једног крвног грла којим се управља без дизгина. Наш.е правило I део тач. 123 садржи праву војничку философију, створену дугим искуством. Али као и све у војсци, није тешкоћа у знању начела и истина, већ у њиховој примени. А примена начела зависи од интелигенције, '■ карактера, темперамента, укуса и физиономије старешине. Исто тако начин поступања зависи од интелигенције, вредноће, послушности и исправности потчињених. . Због тога сваки старешина мора што чешће подврга// вати оштрој самокритици своје поступке. Ако је за то неспособан, онда мудрост налаже, да изабере два своја пријатеља којима ће дати право да му с времена на време могу искрено рећи истину и своје мишљење о његовим поступцима. »Геније сам командује јер види и хоће; но и он зависи од доброга савета пошто не може све видети. Ако, заслепљен гордошћу, одбаци добре савете, он допире до будалаштине а будалаштина води у пропаст« (Тијер).