Disciplina Moral Čast, page 27

25

поступак сматрао би се за нечасност ако би га официр учинио. Сећамо се једнога случаја пре рата, када је један официр водио стражу, са заставом и музиком. Идући улицом куда се увек пролазило, официр примети велику масу демонстраната. Да би избегао сукоб и да не би дао повода непријатним узвицима, он је скренуо другом улицом. За то је био строго кажњен. Он се бранио тиме, да је, као јачи и наоружан, хтео да се уклони испред судара . Онда је опет владало мишљење да војник не сме да избегава судар ако му га неко нуди. То је мишљење исправно и данас и увек докле постоји војска. Неустрашивост војника чини да он сме сваком отворено да кресне у брк истину; то се не захтева од мирног грађанина, који сматра да је боље с миром него с чиром. Ако грађанин у великој опасности и не одржи часну реч, или у нужди не одржи обећање; то се неће строго узети. Али неодржавање часне речи и обећања од стране официра сматра се као најнечаснији поступак, због чега се губи чин. Ако се у случају неке опасности грађанин тргне, збуни, или и побегне на улици; то се неће сматрати као нечасно; али ако би то учинио официр, сами би га грађани исмејали. Одбранити слабога, опасно је за многе и они ће се правити невешти. Једна витешка, часна природа ће улетети у борбу па ма и сам извукао батине. Он може и бити оборен на земљу, али ће се клечећи борити, гледећи право у очи противнику. Он је оборен, али није побеђен. То приличн војнику, официру. То је официрска част на коју понеки љубоморно гледају! У другој половини прошлога века сва европска штампа писала је похвално о једном француском официру, који је оставио сабљу на страну, и голим се рукама борио са неким грађанима који су га увредили. Да је употребио са-