Đaci i socijalizam : predavanje držano na javnom skupu studenata u Berlinu 14.(3.) decembra 1897 god. : sa dodatkom O đačkim pokretima u Srbiji

11

војску п ?ато мислнм да би пм бпло одвећ лако рашчиетити са овпм покретом, кад би то у стварИ бнла фантастпчпа, беемислена теорија.

Аап нпједан од Вас неће порећи да наши прсн тпвнпдп, пуводп силе и властп, употреб.Ђују у борби дротдв нас -ева п духовна и друга средства којшха располажу. Кад бп. дакле, у ствари та моНна и на Ј сплна средства могла пматп каквог утицаја иа наше вдеје, кад би оне по себи биле без вредностп п не би имале евог узрока. тада би без сваке сумње било видна успеха. II да би се доказало да je покрет угушен, требало бп му стати на пут да не увлачп нове лгасе у струју евојпх пдеја. Алп постоји лд то? Je ли то доказано? ие; рд пзбора до пзбора постаје све већп број соцпјалдетдчкпх гласача. А то опет није зелеиа младеж, као што се једанпут пзраздо г. Фреле. Јер je познато да у Не.мачвој про 25. годшге нико пема право бпрачко. У овоме се, иа жалост, и разлдкује Немачка од другпх културнпх _аема.Ђа. У Швајдарекој, Белгпји, Француској, Етмеској, ('једпњеним Државама и т. д. свако добдје право' гласа у 20/21. години. Иетог тренутка, када се обв ј ;ује да служп отаџбипу, даје му се и ираво гласаља са евима политпчким правпма. II баш узевшд ствар с овога гдсдишта ие рп, на ир., једном професору илм државнику ма у којој од аоменутнх земаља ип пало на у.м да кажу студентима —што се у Не.мачкој дога! ; а —.. ие бршште око полчтпчкнх ствари, још сте вп зелешл, јоџг лемате нскуства.“

Ви видите да пзоорп за Рајхстаг показују не опадање нп застој, већ сталан напредак соцпјалне демокрације.

Чињенице, дЕкле, говоре протпв тога, да je овај покрет постао.пз ничега. Алн шта га je баш иробудило? Ако није спла рсчн, спла личности, труда и агитапије, чиме се нарочпто може поносити социјална