Đul-Marikina Prikažnja

47

Што, што, аџијо ? Сиктер сенн! па викну татко и појде на куде глумца сас баотун. А глумац тике држ’ за сокакња врата. Побеже. Ми се тике по кућу прибутамо. питајећи се што ли ће се напраји. Још повише се замрачи. Ете ти ги тројица мужи из младожењски; Шншко Коста, Ђорђе Ћурчпја и Дора Митпчпн. Улегоше, а татко ои ги причека насред обор стојећим, гледајећи ги сви никако чудно. Што је тој, аџијо? Заш’ не даваш бошчалаци? А татко се расрди. Туго к’да се татко расрди! Нана пак, гледајећи кроз пенџер, уплаши се и узе, тресејећи се, та се скута у једно ћоше, да не гледа татка ми. Татко ми срдит, срдит, па кад викну на онија тројицу, мани се. Како неје срам пријетеља ми Ђошу да иска бошчалаци ? А?!... Заш’ дане иска?... Што је тој, аџкјо? питују онија чудејећи се. Татко ми ое још повише расрди. Туго к’д се татко расрди! Па к’д ста’ да вика, мајкеее! К’д узе да броји, лелеее! Сас овој поче: