Đul-Marikina Prikažnja
74
Ђурннога," мпслешем. „Што ми је мен : тај Мпта Ђурпн? Што ћу па јатому Мпте Ђурпному ? Неје. Салте тој неће да бпдне. Не ме је впше стра од татка, пч ме неје стра: оћу да пскочим јутре собајле, па ћу му њем' кажем: »Ете, боба! 7 Не ћу се удавам.® Ако се расрди, ш’ ће мп работп ? Ће ме тепа... Кешке берем да ме утепа." Туј вечер плака п прп сна.ју мп п прп нанЈ', а не гп каза што сам намислела. К’д бп собајле, а ја ајт’ та на куде собу прп татка, п впће се Фатп за резл’; не ме је пч стра!... Тпке та устукну. „Како ћу," помпсле, »за моје удавање сас татка да зборпм ? Зборп лп се тој сас татка? Ууу! чуваја Бог!" Тај дан несам се утешпла: плачем п пред нану п пред снају мп. А нана: Салте, вика, чедо, плачеш та губпш очи, ја тој не смем прп татка тп да кажем; а п да смем, нећу: тп ћеш му зарадп своје плакање п нетејање пзлегнеш из срце, а он ће сп па учпни што је намислеја. II заш*. чедо, да нећеш, заш’ ианпно девојченце, заш’ нећеш за убавога Миту Ђуринога ?... Тебе те је, белкп, јоште мило за Дпмптрпја... А?
7 Бабо.