Domaći živinarski ljekar

103

неипрноћа, чудновато проиуклп глас, познав&Јућа љутина п беснпло. злоба спрам људи и ствари, грижљпвост. с које оће све да грпзе. Кад се појаве овн знаци, илп кад се овака жпвотиња учиИи сумњпва, нека се одиа оделп од људп п од др}те жиБине, и нека се прпмернолечи. А кад се појаве још опаснијн знацп бгснрће, нека се то под строгп одговор (§. 387. казн. закона) јавп местној властп, а болестно живпнче нека се одма по зановести поглаварства убнти даде. Млеко и иесо од оваке сумњиве, или баш болестне жпвотпње несме се нппошто уживати, нити остатци (Abfalle) употрсбпти. Кад господар псета пш какве живине дозна, да му је пса, илп живину ујело бесно живинче, дужан је, као што се само по себи разуие, још ttpe јаватп то поглаварству и убптп дати уједену живину. У погледу бесне и оне живине, коју је ујело бесно жпвинче, треба точно држати ево ове проппсе : 1. Бесан пас илп друга бесна животиња пак и свако псето или живинче, на које је сумња да је побеснпло, нека се саио онда одиа убије и како ваља закопа, кад се може с разлогом мислити, да није човека ујело. 2. Ако је пак бесно, или онако живпнче, на које се сумња, да је побеснило, човека већ ујело, пека се само онда .убије, ако је очевидно бесно, а сумњиво неваља одма уморити, него опрезно пазити, док се недозна јел’ живинче доиста бесно, и нека се убије тек онда. кад се обистини сумња. 3. Ако живинче, које је побесиило, или на које