Dositej Obradović u Hopovu

100 Доситеј Обрадовић у Хопову

зали, да су за земље, шуме, воденице, камене мајдане плаћали одувек манастиру, и да их је тек од неколико последњих година спахија натерао, да и њему плаћају Мето су изјавили и неки Буђановчани, поданици румског спахије, а неки Шутинчани, опет поданици румског спахије, потврдише, да је ливада Међеш на грувту путиначком „ебат (етротђих бисте“ припадала манастиру Хопову."')

Тако је довршено ово „суденское извидћнте“. Али коначна пресуда је донесена тек — после две и по године.

Шта се догађало за то време у Хопову“ Фекете беше дошао баш онда кад се вражда између Теодора Милутиновића и хаџи-Захарије таман разгорела. Зпамо како су упорни противници начинили голем раздор међу братством и како је виша власт ипак успела да

их идуће године некако измири. После измирења је

настала тишина у Хопову — дајбуди на површипи. Од марта (кад је било измирење) до краја 1755 год. било је само три седнице братскога сабора (1 маја, ђ ЈЕ и Т августа, кад су смењени служитељи): то ће бити знак неке малаксалости после дуге борбе.

У септембру је хаџи-Захарија био у Пакрацу. Епископ Софроније му је напоменуо, да би могао једнога или два брата послати у његову епархију по милостињу, јер је у Славонији тога лета година боље понела него у Срему. Хаџи-Захарија није смео да прихвати предлог епископов, јер није имао допуштење од митрополита. Онда му епископ рече: „Ти пошљи на мој По. а ја ћу за то код Их Екселенције

добар бити“. (Овако је после хаџи-Захарија ову ствар

приказивао). Архимандрит је, кад се вратио у Хопово, у договору с братијом, послао Теодора у епархију славониску да купи Митостињ у Теодор је зацело радо прихватио ову мисију.")

за) Искази сведока у Митропол. Арх. бр. 210 ех 1054 35) Протоколон, под 19 нов. 1755 г. („Срп. Сион“ 19094 стр. 2506).