Dositej Obradović u Hopovu

108 Доситеј Обрадовић у Хопову

рад комисије која је е кр. персоналом утврђивала границе манастирске, протоколист Василије Недељковић је додао: „Наш архимандрит хаџи-Захарија у то време болен бје зјело, јако с комисијеју не могл ходити“; 29 априла је 66-тодишњи старац испустио душу.) Нослужио је манастиру 50 година, многе је и разне елужбе држао, много година игуманствовао а 6 поеледњих година био архимандрит.)

Приказао сам довде пет година из псторпје Фрушкогорских манастира. У средини нашега интереса стајаше вазда Хопово. Беху то значајне и веома бурне године у историји Хопова. За то време је на силу уведено општежитије, довршена је дуготрајна парница е илочким спахијом и, ево, умро јеи старешина му у томе времену, карактеристичан тип старих калуђера, који је ударио свој жиг целоме овоме времену у историји Хопова. Настаће сад у Хопову мирнији и среЂенији живот, без унутрашњих трзавица и спољашњих сукоба, друкчији него што беше последњих пет година. И одма на почетку тога новога доба доћи ће у Хопово Довитеј.

1) У Баснама (П, 16) је забележио Доситеј ову причу, која се тиче јамачно последњих часова хаџи-дахарије : Нашем архимандриту оповском, аџи-дахарију, болну, дође на посештеније старац Вуја из Ирига, пак уза сваку реч: „Моли се Богу, господине“, док се оном досади, пак онако болестан стане викати: „Та прођи ме се, старче Вујо, ако Бога знаш! Та Богу се молим, нећу се теби молити!“ Ово придодајем овде, ибо ова би често бивала Фаворит преповетка мојега благонаравнога Теодора Милутиновича. Но он би је тако лепо знао казивати, да и плачеван морао би се насмејати“.

52) Хоповски Протокол Умрлих бор. 1.