Dositej Obradović u Hopovu

110 Доситеј Обрадовић у Хопову

шена с ливадами, пуни злака и цвећа селнога, која се протегла до близу манастира. А се опе стране долине, рекао би, да су царске башче. Виноград до винограда, окружени и накиђени с свакојаки плодовити древеси; брдо над брдом, и холм над холмом као да се један на другога другољубно наслонио. и као да је један еврх другога своју поноситу главу помолио: како ће љакше ону красновидну долину, сестру своју, и поток. њена љуоштеља, који је загрљену држи, и оне, који покрај њега пролазе, гледати и сматрати: и како ће у исто време свак своју великолепну, са сви пролетњи, летњи п богати јесењи дарови надичену и преукрашену главу показивати и очима свију представљати. Холм од холма лешни и дичнији, а сви заједно неисказане красоте и дивоте. Гпхослатко и љупко шушчењеи играње с долином потока, весело различни птица појање, кротко и прохладно ветра диханије и његово с лишћем преметање дају ушима једну тако слаткослишну музику. да доводе човека у савршено заборављење себе и у иступљеније ума. Благоуханије ливадног цвећа и свакојаког воћа обалзамљавају они кроткопитоми воздух“.

„Не зна ко, како том блаженом долином прође, како ли к манастиру дође. А кад дођосмо мом љубимом Опову, шта ће ко пре гледати, шта ће расматрати, чему ли ће се више дивити и чудитиг Да сам био сав око, па да сам на све стране у јелан ма гледати могао, пи тако не би се оне красоте нагледао. Ко би хтео знати, шта би ја рад овде описати, а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му драго, у Опово, пак кад се дома врати, видиће, оће ли моћи све, што је чувествовао, исказати“. ')

Манастиреку зграду и цркву је Доситеј затекао, у главном, већ у оном распореду и облику како их и данас видимо. Грађевина није постала од једном и

7) Живот н прикљученија [, 17, 18.