Dositej Obradović u Hopovu

Глава У Монашки устав у Хопову 155

„Јерођакон Методије је добио и батина за „емфхотво-

ренје“ на служби. А једном приликом је митрополит морао издати нарочит цпркулајр,6!) да би начинио ред

-у олтару; не само да су ђаци манастирски у олтару

_безчинствовали“, смејали се или спавали, него су се и самп калуђери разговарали, па и спавали.

Управитељ манастира је био игуман а помагали су му у управи мапастироки чиповници или „служи“ тељи“. Управа манастирска има трп огранка: морални надзор над монасима и дисциплина њихова владања, служба у цркви, вођење економије манастирске.09)

У великим лаврама у којима има по 100 п више калуђера п у којпма све послове у мапастиру евршшвају мопаси пма и веома много и разповрених манастир“ ских званија.бб) У Фрушкогорским манастирима овога доба, где беше пајвећи број калуђера око 30, бпо је и број служитеља мањи; беше их око 1 ата и од њих су појединци обично имали и по две службе, а неке су се службе поверавале п световњацима (тарешина се обично звао игумит (пгоуменљ,

4(трусдигуос) или предстатељ (троготбе). 0 генералној визита-

дији беху само у четири манастира (у Хопову, Ши-

шатовцу, Крушедолу и Раковцу) старешине аргилимприти (евудебекле). Штумани су обично јеромонаси, само је у Дивши био игуман јерођакон. Сви у манастиру морају се игуману у свему покоравати, све

се калуђере каже само да знају појати, а како, не стоји. У Ремет. Саб. Шрот. 8 авг. 1159 има овај запис: „У цркви гречески не појати, обаче должни јесмо и не брани се гласове гречески и пјеније знати и учити сја, али у цркви никогда појати“. Како се онда појало српски а како грчки, тешко да ћемо икад дознати, кад није нико забележио.

52) Хоп. Дирк. Прот. бр. 89 (19 окт. ИК

85) Голуб. 1. е. 689.

56) Теодор Студит је установио у ман. Студијону читав низ манастиреких служаба, да би могао водити надзор над

великим бројем својих калуђера. Служитељи су морали јав--

љати о свему што се догађало у манастиру (Меуе: |. е. 16).