Dositej Obradović u Hopovu

136 Доситеј Обрадовић у Хопову

| | | | | |

После намесника је најугледнији чиновник у мавастиру еклисиарг (г“%% Ло аруле), црквени начеоник, зову га и „клисара“. У цркви је еклиспарх био први после настојатеља; њега су сви питали што се тиче обреда, и сви су га морали слушати, и јереји и ђакони и канонарси >) (чл. 4). Помагач еклисиархов био је чарвклисшар (пабеххХпесрупе). Од 1755 г, се у Хопову нигде не спомиње еклисиарх него само пареклисиарх.

У Ненадовићевој допуни правила (чл. ЗН.) има и служба типикара. О генералној визитацији спомиње се у Хопову, Врднику. Крушедолу, Гргетегу и РаКовцу типикар. Од 1755 се у Хопову при свакој ре| стаурацији, поред пареклисиарха, бира и типикар. По свему се чини да је у пракси типикар преузео дужности еклисиархове, колико се тицало црквеног правила на службама Божјим.76) Он као да је узео и дужности | канонарха, певца, јер се овај, осим монашких правила. | нигде иначе не спомиње. Пареклиспарху су онда остали | административни послови у цркви, да звони и клепа у одређено време, да пали свеће и додаје кодионицу, | да пази на црквене утвари п на чистоћу цркве итд. У том су га, наравно, испомагали манастирски ђаци.

Један од најугледнијих чланова братства биран је за дутовишса (тугоџетубо). Ко станује у манастиру, опо монах или мирски човек, морао је често (обичпо у четири велика поста) светим покајањем и испове- | дањем пред оцем духовником очишћавати своју душу и причешћивати се (чл. 16). Ко се и-поведи, добије од

79) жауоуфрује, начеоник канона, започињао је певати каноне и наређивао је како ће се у певници што певати, и то је било прво значење речи канонарх; после је канонајх у опће распоређивао шта ће се у певници појати и читати, а дужност му беше и да клепа (Голуб. 691). Реч канонарх долази у правилима Вићентијевим, иначе је у поменутим изворима нигде нисам нашао; види се, да је у пракси нису

: употребљавали.

76) „Једном од старијих свештеномопаха дужност је да мотри, да ли се све врши у цркви по типику, отуда му и име типикар“. Монах Сава Хиландарац, Света Гора, стр. 101.

Ен