Dositej Obradović u Hopovu

и парира вери а ИЕ“ 77

НЕ

осете

156 Доситеј Обрадовић у Хопову

почетку септембра изда циркулар у којем, међу остадим, говораше и о оделу, и то у врло оштру тону. „Буто кори мопахе што се или не сећају или не знају „тлавизни“ чина монашеског те, без икаког стида и срама, а на штету манастира, носе одело које им не приличи. Заповеда „једанпут за свагда“, да свилу и кадиФу одма опарају и скину, јер је по свој епархији расписано, да калуђера, „бил он кто бил“, који би имао што од свиле на себи, под стражом пошљу њему. Ту им онда одређује цену чоси (по 4 маријаша калуђерима, по 5 игуману), која је, дабогме, врло мала, „ико да тбиљ познани будете ницету лмобице,“23) Оваке енергичне мере и непрекидни надзор ваљда су оузбили претеран раскош у калуђера, јер после пема трага о каквим новим забранама.

При поменутој обнови служитеља је архимандрит Вићептије наредио, да се у двор „безчинно“, т. ј. без мантороса и камилавке нико не појављује. Исто тако не смеју у град, у варош и села ићи у шеширу или калпаку, него их могу употребљавати само на путу и на пољском раду.

Кад је укинута осопштина, морала се дати братији накнада за њу. Митрополит им је одредио из општине храну, одело, огрев, осветљење и нешто новаца на ситне трошкове. Хаљине је набављао за сву братију намесник.") За оправку пи крпљење хаљина

25) Хоп. Цирк. Прот. бр. 88 (2 септ. 1199). — У Нам. Тефт. под 17 септ. забележио је намесник: „Када је ишао о. игумен у Карловце, носио појасе и от кадифе залиске Г. Митрополиту, тогда платио што је потрошио на себе, момке и коње 467, н.“ Митрополит је, дакле, хтео да се својим очима увери, да је његова наредба извршена.

29) У Хоп. Нам. Тестеру 28 апр. 1199 г. уписано је: „Плати трошак за 8 доламе, оца игумена и Теофана и дијахона малога (тако су звали Доситеја), за богасију и за без н гајтан ибришим 16 Ф. 69 н.“ — 8 маја исте године: „Плати

трач на доламу малога дијакона 55 н.“