Dositej Obradović u Hopovu

урана НИ АНА ИЕ НИНА Нерв

с еру ен

сира ке

158 Доситеј Обрадовић у Хопову

У Доситејево доба се у Фрушкогорским манастирима није јело месо, бар калуђери га службено (у трапеви) и јавно нису јели) У Вићентијевим правилима се о јелу ништа не говори, те и у том овај устав одудара од старих манастирских устава у којима је потанко пазначено шта се има и колико пута јести, Али се из других извора види каки беше обичај и ред у кухињи п трапезарији. У хоповским намесничким тефтерима гдегод је записан издатак за месо, свугде је назначено за кога је, на пр. „Плати 6 ока меса момком“, или „8 ока меса момком и ракижијам“, или „момком и берачем“ или „момком и гостима кад је долазила ктиторка и прочи гости“ ; оваком тачношћу хтео је намесник да одбије и помисао, да је ово месо купљено за калуђере.%!) Ако није пост, монаси су по

ковца не има у манастиру што би могла изићи та сума над„лежашчаја братији, и тако сваки своје да прискорби продати“. — 18 марта 1155 одлучено је, да се ђакону Григорију да 15 акова вина, а он да нађе човека да их прода, „а за оне новце да начини пар хаљина, и то сам да не послује, веће наложише преко оца Антонија да оне новце, да не би се кренуле на другу страну (Хоп. Сабор. Прот.)

50) Да се у шотаји јело месо, види се из циркулара, већ поменутог, од 1 јан. 1754 (Хоп. Цирк. Прот. бр. 46) где се вели, да је Спаситељ јео јечмени хлеб, рибу и мед, а апостоли да су класове сатирали, „а не акоже нешћшни мниси млсо жрутђ а вђ пости рибњо и напон ракџо, пиво, шербет и вљ грбхњ то не считавотњ: а отљ нашихљ мнози вђ толже сфти увиазаотђ еше дерзалотђ глаголати лко нБстђ грбхв во аденји, ако и вљ писати не запрецено или незаказано масо: вбдаћже реакљ шже естђ нашего монашескаго чина, ако мниху два лфта спитимле за мисондене вљ правилахљ далотен“. — Игуман Теодор једном каже Доситеју, кад се овај мучио постом и глађу: „мирски будући, нећеш меса да једеш, а кад будеш галуђер, нећеш имати кад чекати ни да се испече“ (Живот к прикљученија 1,92).

81) Долазе у тефтерима и оваки записи из доба Доситејева: „Плати овцу и јагње кад је Неофит монах погребен

4

4

у

= Фор. — Пар патака секретарици и прочим гостима 269, ковч. — Назиме момком за печеницу (на Божић) 70 н. —

20 ока меса момком на покладе | Ф. 31 н.“ — У есепт. 1159