Dositej Obradović u Hopovu

1

о

рабини ИО

160 Доситеј Обрадовић у Хопову

У редовним приликама се јело у опћој трапези

овако. Петком п средом за ручак два јела посна „без

јелеја“ п без вина, „кроме чаше ракије“, за вечеру једно јело и чаша ракије, али се додаје „који хоће вечерати“. У понедељник, уторак, четвртак и суботу, ако није празник, за ручак два јела, чаша ракије п „сајтлик“ вина, за вечеру једно јело и сир, кад је мрс, и сајтлик вина. Недељом и празником за ручак три јела, чаша ракије и „холба“ вина, за вечеру једно јело и сајтлик вина. Хлеб су имала братија бољи а слуге и посленици лошији. „Тако и вино и ракија братско п гостинско ино, а слугама ино“.,3)

() господским празницима се допуштало „учрежденје велје“, па се тај израз тумачи „т. е. колико кон можетђ; но и тогда честно да шетђ“,36) () славама и ванредним приликама (на пр. при доласку кр. персонала) био је такођер разрешен обичан ред. Како се у Хопову славио св. 'еодор, видећемо касније.

По мопашком уставу се трапеза сматра за другу пркву у којој треба седети с побожношћу и захвалношћу. У старим манастирским уставима беше установљено нарочито правило и обред у трапезарији за време ручка.) У нашим монашким правилима није описан цео обред, него има само неколико наредаба: остало је јамачно чињено по старој пракси. 'Тако се у правилима (чл. 10) наређује, да се у трапези иро-

55) Овако је установио архимандрит Вићентије, по митронолитовој наредби, ред у јелу за Крушедол (У Круш. Саборн. Прот. под 28 окт. 1758), а то је важило и за остале манастире. 86) Реметски Саб. Прот. под 16 мајем 1759 г. (У Голуб. |, е. 614 се гозба зове „утбшенје“). У протоколу је, даље, мера ва пиће овако нормирана: „Во дви недфлина п праздникг имушцихђ полуелен или славословје великое на ручакљђ по холбу итна, на вечеру по сатликљ свакому давати: во прочиже дни проста на ручакђљ сатликљ вјна, на вечеру сатликљ вјна, такожде и гостима кои будутђ у трапези сбдити“.

87) Голубинскти |. е. 616 и д. Дмитревеки ОХХУТ.

лепте: