Dositej Obradović u Hopovu

су све пшли по народу (по свој

Глава. УП Еконсмеке прилике у Хопову 18:

Купљење милостиње је стари обичај, манастири су се врло често користили овим извором прихода, џ то тим пре, што је у старо време сабирање милостиње било слободно. У Грчкој је просјачење од ХМЕ века. овамо превршило сваку меру; скоро половина калуђера једнога манастира беше вазда на путу по свем православном свету.) Вук Караџић казује (у Српском Рјечнику 5. у. намастир), да су манастири од пре највише живели од писаније п од прилога: гдекоји су калуђери долазили манастиру готово као гости, него |] Турској докле се год српски језик говори), те писали (новце, стоку,

х

жито, пиће, платно и т. Д.), па што нису могли мапастиру носити, оно су на месту продавали и чинили ~ новце.)

___Прве трагове о скупљању милостиње у нас после Велике (Сеобе пашао сам у годинама 1696 и 1700. Крушедолски игуман (Оилвестар је 1696 издао креденцијонал калуђеру Нектарију да може по народу окупљати милостињу :>) 12 јуна 17007. је раковачки пгуман Теофан дао креденцијонал једном калуђеру којега је послао цару Петру Великом у Русију да екупља милостињу.7) Исте године је цар Леополд 17. августа издао Атанасију, „от. т. ртаерозно тајом“,

допуштење да за манастире (Сајполет-СТвет) купи ми-

лостињу по Штајерској, Корушкој, К у Је] ;

рањекој, Хрват-

тође у Бечеј н да отнесут 2 ак. вина 1 ак. ракије, и не хошчет

ниједан.“ — Ови бечејски ктитори су у невољи притицали у помоћ и зајмом. У Намесн. Тефт. под о мајем забележено је ш ово: „Дадо ктитором у Бечеју Јакову Чокићу што смо били узајмили у монастир 100 а.“

25) Голубински |. с. 122.

за) писанија, Вук тумачи у Срп. Рјечнику: Пле КоеК и

· Дег калуђери, леп те Фе Сеђепдеп атизећмеђећ, па тег далп

патев ећ по Сеђеје хп седепКеп. У хоповској архиви има књижица у осмини у коју су хоповски путници уписивали милостињу и имена дародаваца. 25) Митроп. Арх. у Карловцима бр. 02 ех 1696 (ехћић.). 26) Митр. Арх. бр. 08 ех 1100 (ехћт.).

пази авг