Dositej Obradović u Hopovu
.
њи"
Глава ХП Збогом, Хопово и сва твоја красота ! 208
Жеља к учењу био је први узрок што је Доситеј изгубио вољу да остане у манастиру Хопову, У Фрушкој Гори, „у оном сремском роју“. Читајући у повембру 1159 године беседе Златоустога на послаипце апостола Павла, помишљао је, да Златоусти не би о тим посланицама умео тако прекрасно и слатко
беседити, да се није учио. Од тада и у сну и на
јави није ни о чем другом мислио нето о великим
библпјотекама, академијама, школама, учитељима И ученицима. И у тако забатаљену средину, и у таку духовну пустињу, као што беше Фрушкогорски манастир и околина му, продираху до малога ђакона гласови о једном великом свету који ради п мисли и у чији би загрљај и он радо полетео. (Само синовља љубав према пропгуману Теодору га је везивала за манастир. Он би му, метина, и сам, уздишући, говорио, как би га видео, како радо чита и учи, да жели. што своју младост узалуд трати у манастпру.“) Али Доситеј није могао да прегори својега поочима. Сад кад је Теодор премештен у Шипшатовап, није се. петина, за навек растао е њим, могао га је покашто и виђати, али је овај догађај убрзао у Доситејевој души сазревање омиљених пдеја, којима се у последње време много бавио. Имао је сад и нешто новаца (ако
је добио очевину, имао је баш доста), а и новци тре-
бају да би се намишљени смерови могли извести.
Он је засада још остао у Хопову. Пред његовим очима је протекло још неколико месеци манастирског живота, пре него што се коначно одлучио на оно за чим га је срце вукло.
Још док је пропгуман Теодор био у манастиру, стигао је митрополитов циркулар који је опет пун незадовољства с калуђерима. Појавила се беше овога пролећа нека болест у Срему. Болештине шаље Бог, мисли митрополит, на људе као казну за њихово
6) Живот Ш, 1, 8.
|" |