Dositej Obradović u Hopovu

82 Доситеј Обрадовић у Хопову

умпо је био да их за „таковаја дерзновенија“ казни, да пример осталима. Али на основу извештаја о истрази стекао је наду и уверење, да ће се Хоповци поправити. (тога им „продерзнутое поползновенте“ очински прашта и очекује од њих, да ће одсад „тихо, љубовно“ п по правилима монашким живети; братија нека слушају својега старешину, а он нека к братији „непритворнуо и венкаго памптозлобји чужду лобовљ носитђ. отђ наистаршаго до напмладшаго брата вљ равном мђри имђетђ, не мобла единаго, другаго же ненавида, ниже сего присвола, а онаго отчуждач, но вен и велкаго единако да держитђ и веђмђ и велкому вљ службћ, трапезованји, питји, одфинти, епатимји за преслушанје, наставленји, исправлени и венкаго добраго поведени поридку уравненје безђ лицепрати да творитђ, и ничто бевђљ согласа нарежденљгхђ ему за совђтђ и помошљ оралии не дђетђ, не своеволетвуетђ, ниже акоже сљ раб, но акоже сљ брат1ето обходитен“. Ко ово пе буде чинио, биће кажњен и премештен у други манастир.

После ове лекције, митрополит је хаџи-Захарију мало п помиловао, „Во еже братству венкуто роптавја прилику пат хаџи- Захарија је, вели, испу-

пио синодоску одлуку и предао све своје драгодевој

сти у дуг. Његова послушности смиреност је дирнула и митрополита, те одлучује. да ствари које пен о ептеку предао у општину „може опет, док је жив,

употребљавати и послуживати се њима, али да их не

држи као своје, него као манастирско добро које му је из милости допуштено, а по смрти му да припадне коначно ОИ А нити икоју ствар сме продати или

/ поклонити“. !9)

Тако је легао раздор у Хопову. О намеснику ДОО се после овога више ништа не У олуја: О Пре-

18) дбог ових а дошло је после, како ћемо видети, опет до сукоба између братства и хаџи-дахарије.