Društvo Svetoga Save. 9

- равни великом | пажњом, хитамо да Управи и целом Друштву изразимо најтоплију захвалност као _ведиким добротворима. те

- 5. новембра 1922. г. |

у Штимљу | Секретар Одбора Црквеног Управник Основне Школе Анастас Дим. Костић, с. р. Шавле Чемерикић, с. р. 1 ел Преде. Црквеног Одбора Стојан Миљковић, с.р. - Тутори Црквени. Јорга Митамловић, с. р. Наћа Костић, с. р.“ -

У години 1922. штампана је нова диплома Друштва,

"Св. Саве за чланове добротворе и утемељаче у 2000 примерака.

" Према одлуци Главног Одбора посла арена ен 19:28. год. да се за питомце Друштва Ов. Саве у будуће узимају само она деца, која су из још неослобођених наших крајева, Друштво Св. Саве је у току ове три године имало свега два питомца: Андрију Таназовића из Окадра и Танасија Ојдровића из Криве код Јениџе Варлара.

Први је 6ао Друштвени питомац и пре ратг. Он јеј Београду учио Сликарску школу. После рата уживао је

Слогодејање свега 8 месеци и завршио своје школовање.

Другога питомца, Танасија Ојдровића, уч. Ш раз. гимназије,

примио је Главни Одбор у току 1921. и 1922. школске год.

Ну како је Ојдровић брзо попустио у успеху, одузето му је било благодејање док се поправи, али се више није ни јављао Главном Одбору.

И гко није било другах питомаца, Главни Одбор јем даље помагао, бар у крајњој нужди, студевте, који су од рођења у границама наше слободне земље. Исто тако помогнуто је материглно нарочито изасланство наших сународника из Окадарских предела; изше Друштво „Стеван Штиљавовић“ у Барањи; Занатска Школа у Кратову, и стари дугогодвшњи, изнемогли, наш просветни раднек и дрквени певач у Дебарским и Кичевским крајевима, Стрезо Моповућ.