Državopis Srbije sv. 11

60

краја односеће се како за досељена тако и за пзсеељена из Србпје кроз ре-

чене три године лица.

Из наведених спискова уверавамо се до очевидности, да је Србија кроз шестнајест година до рата у год. 1876 од почетог у погледу пограничног прелаза лица свакојако у добитку била, јер кроз то време истина никаквог вишка досељени лица над изсељеним из Румуније било није, али из Аустро-Угарске монархије сваке је године одсеком по тисућу дута више у Србију Дошло но што је у ону државу отишло, а из Турске активна добит у људству износила је годишње и по две тисуће душа, а за целу Србију дакле више нешто од три тисуће душа годишње, али за цео шеснајестогодишњи

времени простор Србија је у том погледу 50.000 нових грађана са стране добила.

Србија је дакле у наведеном погледу кроз шестнајест година у добитку и то не незнатном била а поред ње досељавање је од изсељавања за, поменуто време само јошт и у Русији, Румунији и у Грчкој било, иначе све друге европске државе представљају сваке године противни популационистични биланс, тамо је свуда. јаче изеељавање нарочито за северну Америку, него што је досељавање и у овом погледу оне су политично узевши на штети на спрам речене четири државе у којима православни народ живи. Ова повољна мена људства траје у нашој земљи и сада, јер по званичним извешћима населило се кроз последње четири године у четири новодобивена округа око 20.000 душа, поглавито у Топлички округ, а досељеници били су маом из Старе Србије, из Аустро-Угарске а по нешто и из саме удаљене

Црне Горе.

Међутим узимајући у посматрање старије пописне књиге између год. 1834, кад је први попис људства под књазем Милошем у Србији извршен и године 1859 од које на овамо спискове о прелазу душа преко наших гра.

ница имамо, уверавамо св да је кроз опи двадосгт и пот година досељавање