Državopis Srbije sv. 17
у првој години узраста, а колико на оне друге категорије т. ј. на нежењене и неудате, ожењене и удате и на удове. Према апсолутним бројевима у горњем прегледу, износио је проценат умрлих
и о A У ОКРУГУ: ДЕЦЕ У 1. БВЕЖЕЊЕНИХ ОЗНЕЊЕНИХ YAOBNX години — ПО НЕУДАТИХ И УДАТИХ
Адвксиначком 29:40 47:72 24:05 8.88 Београдском 81:00 40:10 22:08 6:52 Ваљевском 30:15 35-59 25:05 8:97 Врањском 90:11 49:66 97:10 9:93 Јагодинском 30-52 93:87 26:21 0:10 Књажевачком · 97:85 35:56 95:66 10:63 Крагујевачком 30:44 34:53 26:09 9:01 Крајинбком • 97:15 40:02 29:83 10:00 Крушевачком 26:54 35:35 25:17 10:11 Нишком 28:04 37:26 24-78 9:97 Пиротском 25'57 99:08 25:27 10:08 Подринском 33:28 37:49 20-90 5:40 Пожаревачком 27:47 38:69 93:03 9:91 Рудничком 95:70 36:27 27:54 10:49 Омедеревском 31:20 40:25 20-91 7:04 Toninuxom « 27:94 35 02 27:19 0881 Ћупријском · 26:37 36-84 26:06 10-13 Ужичком · 91:87 37:41 25-55 12:14 Црноречком 95:03 85:90 27:84 11:88 Чачанском • · 93:05 36:02 28:60 11-40 Шабачком 34:13 35-50 99-41 7:97 У Баограду . 23:52 38:56 26:28 11:34
У Србији 28:24 37:25 24:82 9:65
Кад средњи проценат умрле деце поредимо с процентом појединих округа, онда, излази, да је у осам округа умирање било веће, а у осталим окрузима и у Београду мање од поменутога средњег процента.
Проценат нежењених и неудатих био је у десет округа, проценат ожењених и Удатих у четрнаест округа, а проценат Улових у дванаест округа, већи од средњега процента,
Какав је био морталитет у појединим окрузима, у пориоду од 1880. до 1887. Године, то се може видети из размера, Које добијамо, кад број становника порвДимо с бројем умрлих. Ове размере износимо овде на, по се за мушке п за женске, а за тим и за умрле у опште.
LI
На 1000 мушких становника долазило је умрлих мушких
K о А У ОКРУГУ: _ ДЕЦЕ У 1. НЕЖЕ- ОЖЕЊЕ- УДОВАЦА У ОПШТЕ години _ ЊЕНИХ HUX 5
Алексиначком · 7'08 8:59 5:15 1'80 22:92 Београдском 8:57 11-28 6:10 1'36 27:31 Ваљевском · · 8:84 10:30 7:28 1:49 27:86 Врањском 5:95 11:52 6:73 9:07 25:57 | Јагодинском 8-94 D'44 7-20 1-89 27:47 Књажевачком · 7'56 0:34 6:23 3:59 25:72 Крагујевачком 7:90 9-20 694 1:49 25:53 Крајинском • · 9:38 12:99 7:58 2:38 32:27 Крушевачком • 5:08 0:49 6:75 1:94 26:14 Нишком • • 7:89 10:17 6:64 3:97 26:90 Пиротском · · 6-13 10-25 6:27 2:31 25:66 Подринском · 10:32 11:28 6:88 144 29:81 Пожаревачком - 6:95 9:50 5:81 2:06 24:32 Рудничком + · + 6-11 8:50 6:78 1:30 22:63 Смедвревском · 8:88 11-10 5:98 1:65 21:56 Топличком · · • 580 7:66 5:90 1'65 20:31 Ћупријском 7:04 9:86 7:15 2-20 26:25 Vatuuron + 6:16 9:22 8:39 1:75 23:50 Црнорвчком + · 6:04 9:04 6:73 2:65 25:06 Чачанском · · - 6:17 8:49 7'65 1:56 2487 Шабачком · • 10-64 11:39 1:11 1:59 30:66 У Београду“ • 7:86 15-76 10:36 2:65 36:63
У Србији 7:69 10:08 6'65 1:89 26:31
Према томе морталитет мушких био је у овом осмогодишњем периоду највећи у Београду, а затим у крајинском округу; а најмањи у топличком округу.
Не обзирући се на Београд, ми налазимо, да је од равног броја мушких становника умирало годишње -у крајинском округу њих сто, а у топличком само 63.
Морталитет мушке деце у првој години узраста био је највећи у шабачком округу а најмањи у врањском.
Морталитет нежењених био је највећи у Београду п у округу крајинском, а најмањи у топличком.
Ожењених умирало је највише у Београду и у округу чачанском, а најмање у алексиначком.
Удоваца је умирало највише у Београду и у округу црноречком, а најмање у рудничком.