Državopis Srbije sv. 20

XCIV

У Учитељским школама било је највише ученика из топличког округа, а најмање из Београда. Од средњега процента налазимо већи у једанаест округа. И у овим школама били су заступљени сви окрузи.

Занимљиво је поређење мушког становништва, варошког и сеоског, с бројем уче-

ника , који су походили све више и средње школе.

Ове размере имамо у следећем прегледу. За поређивање узели смо број становника по попису од 1884. године.

| У вишим и средњим школама | учило je у 1885. години од |

10.000 становника, | ОКРУЗИ Aux écoles supérieures et | . moyennes étudiaient l'année | DÉPARTEMENTS 1885. sur 10.000 habitants Bapolukux| ceockux | y omure de villes ide villageslen général Топлички — Toplica + + • • . 24-49 0-84 2-34 | Пиротски — Pirot » • 10479 | 178 20:33 | Београдски — Belgrade 99-18 ! 18:98 21:98 | Подрпнски — Podrinje 91437 10:14 25:58 Врањски — Угапја · · · · • 12713 | 12-01 28:12 Нишки — МБ. · · 123:07 | 6'68 33:10 | Чачански — Čačak · · · • •| 9233-90 15:31 35:07 | Књажевачки — Knjaïevac 43713 12:87 37'32 · Ваљевски — Valjevo : 258-01 16-21 38-02 | Крушевачки — Kruševac • • 27813 16-04 40:49 : Iloxapesauxu — Poïarevac . . | 2924-27 15-91 40:85 | Алексиначки — Aleksinac 283492 8:39 4092 | Крајински — Krajina • . + | 23584 9-99 4115 : Руднички — Водик . · · · • 64911 31-00 41:29 Црноречки — Crna Reka . . | 335'69 19-69 4719 · Ужички — Џасе ) + + . . . 368°55 19:45 48:12 . ШТабачки — Бађас · · · · · ·| 30382 15:10 49:66 · Смедеревски — Smederevo + | 30598 95:36 55:25 | Јагодински — Jagodina • • • • | 399329 95:69 55:29 | Ћупријски — Сирпја • · • •| 25432 12:61 66:61 | Крагујевачки — Kragujevac • • | 303-95 31·89 70:75 | Beorpaa — La ville de Belgrade | 32990 — 329-90 | | | у опште · · · · · 25083 | 16:13 46-84 :

Из овог прегледа видимо, да округ крагујевачки даје релативно највише ученика у више и средње школе, не обзирући се на Београд, где је релативан број ученика готово још пет пута већи. Најмање ученика. даје округ топлички.

Кад разгледамо размере варошког становништва, ми видимо, да је релативан број

ученика био највећи у рудничком округу, а најмањи опет у топличком.

Од средње размере налазимо већу у дванаест округа и у Београду.

Од сеоског мушког становништва било је у поменутим школама највише ученика, из округа крагујевачког, а најмање из топличког.

Од средње размере била је већа, само у осам округа.

Кад бисмо узели, да од извесног броја варошких мушких становника походе поменуте школе њих сто, онда према горњим размерама, походи те школе од равног броја, сеоских мушких становника, из округа:

Књажевачког · · • 297 Алексиначког · · · · 3'0 Топличког + · · · 34 Подринског ; · · · · #1 Крајинског • 2 · · · #2 Рудничког · · · + + 48 Ћупријског + + + + + %9 Шабачког : . 5'0 Ужичког + + + + + + 5:3 Нишког - : + 5'4 Крушевачког · 5'8 Црноречког · · · · 5'9 Ваљевског · · · ·· 63 Чачанског · · · 65 Пожаревачког · · · Ti Пиротског + + - : 74 Јагодинског · · · · • 79 Смедеревског · · · · 80 Врањеског · · · 9:5 Крагујевачког · · • • 10'5 Београдског · · + + 191 У опште · · · · · · 64

Из ових односних размера види се, да је учешће сеоских становника у вишем школовању посве незнатно.

Од равног броја становника има у вишим и средњим школама петнаест пута више ва-