Državopis Srbije sv. 20

CLXLIV

У другом периоду био је велики опадак у броју школа. Ово долази отуд, што је много основних школа затворено због неудесних и трошних зграда, као што смо већ на своме месту напоменули.

И прираштај наставника био је у другом периоду мањи него у периоду првом.

Прираштај ученика и у опште ђака био је у другом периоду много већи него у првом, а прираштај ученица био је готово подједнак у оба периода.

Кад број школа поредимо с површином и о бројем становника, ми налазимо, да је једна школа долазила Ha

2

у години KM СТАНОВНИКА 1885 81'4 3.254 1880 •· · · · • 75'0 2.929 1875 67'4 2.427

Поредимо ли број ђака с бројем становника, онда излази, да је походило све школе у Србији од хиљаду становника,

1885. г. 1880.r. 1875.r. мушких 39°4 31'1. 31'9 женских · 7'8 6:2 58 уопште · 24:0 18°9 18:9

ови гађа ка --

Односна размера између релативног броја, ученика и ученица била, je у години

1875 · као. 100: 17:6 1880 · · • - · » 100 : 19°9 1885 · · · · · «. 100 : 19°8

Из ових размера види се, да је, у периоду од 1880. до 1885. године, релативни прираштај ученица био мањи од прираштаја ученика.

На све школе у опште издато је свега од државе и општина у години

1880 · 2,041.420:00 динара, 1885 · 2,667.246:34 »

Издатак ве увећавао годишње за 125.163'27

| динара или 6:13 процената.

Кад тај издатак поредимо с бројем ђака · и становника, ми налазимо, да је од истог долазило провечно на једног

у години ЂАКА СТАНОВНИКА 1880 63:20 1:20 1885 · • • 57'16 1:37

Овим поређењем доказује се, да је прираштај издатка на јавну наставу био већи од прираштаја становника, а од прираштаја, ђака, на против мањи.