Državopis Srbije sv. 20

LXVI

Из осталих предмета износила је просе-

чна белешка у Учитељској школи, и то БЕОГРАДСКОЈ нишкој У ОПШТЕ из хигијене · · · • • • ki 3:47 3:94 « историје + + + + + 3:88 3:74. 3:81 « земљописа · • · • · 9'88 3'66 377 « хемије + + + + + + 3-78 3'65 3:72 « српског језика. · · 3'64 3:48 3:65 « јестаственице • • + 3:74 3-61 3:68 « школског рада • · 390 3-38 3-64 « педагогије. • + + 3:77 344 3:61 « физике + + + + + 376 3-17 3:47 « психологије + + · 3'11 3:71 3:41 « немачког језика + + 3'39 3:30 3:34 «а математике · • • · 3'17 3:14 3:16 даље из нотног певања • • · · 340 3:75 3:58 цртања + + + - + + + 3:38 3:55 3:47 лепог писања + • • • • 3:17 3:25 3:21

У београдској Учитељској школи био је најбољи успех из школскога рада, земљописа, и историје, а најслабији из психологије о логиком и математике.

У нишкој Учитељској школи био је најбољи успех из историје и психологије, а најслабији из математике. |

Кад све ученике поделимо према општем ресултату постигнутога успеха, ми налазимо, да је било у Учитељској школи

УЧЕНИКА БЕОГРАДСКОЈ НИШКОЈ У ОПШТЕ одличних • • • • · + + + + 7 1 8 врло добрих + + + + + • • 90 18 108 добрих 0.000. 6. + + 59 95 68 слабих · • • • os 1 _ 1

п Ро ц Ен Ат одличних • + + + + + 496 2-27 4:32 врло добрих + + + + + 63:88 40:91 58:38 добрих • + + + + + + 30-50 56:89 36-76 слабих + + + + + + + 0:71 — 0-54

У нишкој учитељској школи није био ни један слаб ученик, али је одличних и врло добрих ученика било овде много мање него у београдској школи.

Односна размера између београдске и нишке Учитељске школе била је код ученика,

одличних · * • ? • Rao 100: 45:8

врло добрих · · · као 100: 641 добрих · · · · + „ 100:186:3

Занимљиви су ови подаци по разредима. Тако било је ученика у обе Учитељске школе

а у разреду

1. н. ит, IV.

одличних • · • · + + + — 2 3 3 врло добрих + + + • • 25 38 19 26 добрих · · · +... 21 14 20 13 слабих · · · • — — 1 —

ПРОЦЕНАТ УЧЕНИКА

одличних + + + + + _ 3:70 6-98 714, врло добрих · + + • • 5&35 | 7037 2448 6191 добрих + + - + + + 45-65 25-93 4651 30-95 слабих + = + + + + — — 933 _

Највише одличних и врло добрих ученика. било је у другом разреду, а за тим и у четвртом. У трећем разреду било је таких ученика најмање, а покрај тога. био је Ty M један слаб ученик.

У Учитељске школе примају се ученици, који су свршили трећи или четврти разред ниже гимнасије, и према томе требало би узети, да су били у прописној доби они ученици, који су, при ступању у први разред ових школа, имали 14 година. Ако се међу тим обазремо на то, да је већина ученика, можда и понављала који разред у гимнасији, то не ћемо погрешити кад узмемо 1677 годину као нормалну за ученике, који почињу учити први разред Учитељске школе.

Према. овој одредби, било је ученика у Учитељским школама, и то

који су БИЛИ БЕОГРАДСКОЈ | НИШКОЈ У ОПШТЕ у пропаснојдоби• · · + + + 15 7 22 млађи ns «+ +. • , 3 3 6 старији . • • . • · · О . • 133 42 175 Cgera •·• + + + + 151 52 203 ПРОЦЕНАТ УЧЕНИКА у прописној доби• • • • • 993 13:46 10:83 млађих + + + + + . 1:99 5°77 2-96 старијих • + + + + + » + + 88:08 80:77 86:21

Из ових процената види се, да нема ве-

лике разлике између београдске и нишке Учи-