Državopisъ Srbіє sv. 4

185 да се подобателно сравненѣ међу државама учини, съ погледомъ наньино сточарство. Изъ яредстоеће скрижали увиђа се како су поедине државе са стокомъ богате кадъ се иста у новду процѣни, са найприбдижніимъ рачунима. По истой Виртембергъ представля найбогатіи у томъ погледу край у Евроии, докде е Влашка найсиромашній. Средня сума за дѣлу Европу испада са 36% да е већа одъ оне за наше отечество изнађене. Међу тымъ овай се появъ поглавито съ тимъ дѣломъ лако толкуе, што е кодъ насъ и рана како за израну людій тако и за крмъ стоке на єфтиніой дѣнн но што е у Еврояи и то одъ прнлике са 50%. Када дакле ову истину у рачунъ узмемо онда е Србій свакояко са стокомъ богатія одъ Европе , т, е. на џоединогъ грађанпна нашегъ дошла бы већа количина ране кадъ бы ми нашу стоку за рану промѣнули, но што би дошло на кога Европлянина при истомъ поступку. Ово е што се саме вредности еспапа тиче, али узимаюћи само бровве стоке у рачунъ дознаемо, да на 100 грла што Европа брои кодъ насъ већъ и по 260 грла има а томе е появу главный узрокъ што е наша стока, као што горе протолковасмо, прво изъ омладине саставлѣна, а друго и зато, што и одрастда часть онако гоязна віе као што е у Европи почемъ се на яслима редовно као овде не крми. Изъ горнѣгъ прегледа видимо Далѣ, да е наше отечество одъ обе съ лева и десна стоеће іой землѣ ботатія са стокомъ кадъ се ова сва у новацъ обрати. За дродѣну последньи узели смо наше текуће цѣне, будући се другчіе неда ни мислити но да ће се ове са онима у Босни и Бргарской вдадаюћимъ дсста вѣроватно подударати. Међу тимъ примѣтити за дужность држимо, да смо ньине цѣне кодъ видова коня наспрамъ наши са 50% повисили, поглавито зато, што су коньи тамо, — нарочито у Бугарской гдѣ ій и броемъ много има — одъ болѣгъ качества но у нась што су. Кодъ говедій требало бы такође у равной мѣри дѣну стоке већь съ тога повисити, што у Бугарской, — такође са говедима богатой земльи, — између четири говечета већъ едно на бивола долази, а ови су као што е познато двогубе цѣне одъ осталы говедій. Међу тимъ ми ову околность у призренѣ узели писмо само зато, што, као што рекосмо, праве цѣне изъ тамошньи краева немамо, но съ наши мъ се послужити морадосмо, па тамо стануюћу стоку нехте смо предѣнити. У предходнымъ таблицами иаложене су цѣне у новцима сходно средньимъ цѣнама стоке забеженимъ седмично на 21. тржишту у Србиіи. Но осимъ цѣлокупны вредности стоке у новцу дае се ова и на едногъ обштегъ именителя вредности свести, ради лакшегъ међусобнотъ сравньиваня сами вредностій. Ово ћемо получити ако дотичне вредности свію родова стоке кодъ свакогъ округа у горяьимъ таблицами изложени са текућомъ средньомъ цѣномъ кукуруза, као напваше у земльи трошећегъ са жита, раздѣлимо те таке резудтатъ получимо: колико бы ока кукуруза за оне новце куиити могли, ков бы добили кадъ бы нетто по текиЯимъ трговачкимъ цѣнама сву нашу живу стоку распродали. Цѣне како стоке тако исто и кукуруза узете су изъ обе пописне 1859 и 1866. године.