Državopisъ Srbіє sv. 5

ЇЇОПИСЪ ОБРАЂЕВИНА У ОРБІИ У ГОДКНИ 1867. Све до найновіи времена бепіе наше отечество у Европа познато само као кућевну стоку негуюћа земля, еръ у международномъ трговачкомъ саобраштаю извозило е оно поглавито стоку, превосходно свинѣ, и овога производе найвише у занадну Европу, али и жительи Србіе као и сви остали наше части св'ета, — осимъ собствене Енглеске — поглавито се са земльодѣл іемъ у ужемъ смислу занимаю, будући е оно основъ чврстомъ благостаню народа, даваюћи му пре свега необходну рану, нужну одећу и обућу. Истина е додуше да у новіе доба ондѣ народно благостаиѣ цвѣта гдѣ су занати и трговачки обрти подетни, али обе ове гране дюдскогъ заниманя зависе безусловно у великой мѣрп одъ резултата обрађиваня земльишта, тако, да гдѣ су ова обылна, было услѣдъ природне пдодности, или услѣдъ разумніегъ и савршеніегъ начина обдѣлаваня, ту е заиста и обште благостанѣ на найнижіемъ слою дружства настанѣногъ народа обезбѣђено. Земльодѣліе епрва людска потреба, найвећа дружствена корыстъ, и едно одъ найбытніи условія образованости. Безъ земльодѣлія остаю народи у свомъ првобитномъ станю, принуђени водити* животъ сквтничкій, подобно жительима Сибира и Бедуинима африканскій пустара, кои излагани свакій часъ ужасима глади већъ повужди разбойницы быти мораю услѣдъ чуства самоодржаея, и ловъ е а нонешто сточарство нъино единито заниманѣ, еръ што иза поларногъ круга жито одъ зиме не може да расти, то оноу границама тонлогъ пояса пропада од непрекидне жеге и суше. Развіено земльодѣліе велича и унапређуе народе, то намъ на очигледъ потврђую стара и нова повѣстнипа, како онда кодъ Римляна, тако и сада кодъ Нѣмаца. Съ изобилномъ раеомъ праве пароди питателна естива и съ тиме свое животне силе у крепкомъ станю одржаваю, довольный крмъ подиже брзо доброгъ качества стоку служећу намъ за обрађиванѣ земльишта, за преносъ стварвы добара, за мастный смокъ, рану, обућу и обрану саме землѣ. Рана залюде и крмъ за стоку сачиняваю безпрекословно прве дружствене потребе и условія быћа образованы народа, ньино е обрађиванѣ найстаріе, найпространіе, найобылвіе и найбогатіе одъ свію осталы у Србіи. Као што наговестисмо све до пре четири године поглавити наши производи у заграничной трговини састояше се у живой стоцы и ове производима; па текъ одъ скора ноче Србія поредъ стоце и рану у зрну да извози, поглавито пшеницу. Услѣдъ овогъ новогъ обрта наше трговине было е већъ крайнѣ време приспело, да се постарамо како ћемо онай просторъ землѣ изнаћи, кои се годишнѣ пооранъ житомъ засѣе, покоси и ореже, одъ куда се потомъ, рана н пійће за люде а и крмъ за кућевну стоку добіяю. Но овай посао ніе лако свршити, еръ су зато многи дружствени услови нужни а кои се за сразмѣрно кратко време, одъ како Србія свое независно политично быће води, постићи немогоше. .Гоштъ у насъ нема закономъ опредѣлѣне математично точне мѣре за мѣренѣ површина као што ій друге землѣ имаю, већъ се служимо са изразима у да.нима ораня, коя еврло самовольна величина, зависећа од качества стоке и земдьишта, одъ вредноће орача и годишнѣгъ доба, а и одъ погоде кадъ се радъ врши. Но ипакъ по сабраномъ доякошнѣмъ у земльи искуству нећемо се много лреварити ако еданъ