Dubrovačka trilogija
сутон Јо
ПАВЛЕ за себе Јес! — Пођи и ти, како је она пошла...
ЛУЦО
тетурајући до врата на лијеву |
Адио, младићу! Адио! (обрне се према њему) Ако сусретнеш ђегод по мору... знаш — барјак Св. Влаха... Поздрави га!...
| САБО тврдо Залуду се мучиш!... Нема га више !
ЛУЦО остао отвореним устима касу страшном чуду. Ах92!... (Освијестио се, стресао се, закашљао, замумљао) Виђи, враже !... Виђи!. , (узме Мару за руку) Прем смо стари! (мрмљајући) Нема га 72! (опет стане и опет се враћају старе мисли) А зашто га нема 2... Зашто 2!-.. (Одлази с Маром под руку.)
ЛУЈО Павли
Госпо Павле, да сам Вам припоручен. (Хитро, тихо п горко) Вратићу се. А тад»
ПАВЛЕ
смртним посмијехом Биђу стара, Лујо ! ЛУЈО све потише Љубићу те и у старости. ПАВЛЕ . као горе
Бићу мртва, Лујо!