Dubrovačka trilogija

118 ИВО ВОЈНОВИЋ,

ГОСПАР ЛУКША

загледао се за час у ту јуначку младеност

Е, — па чини, како знаш.

ВИЦА дошла из камаре зловољно.

Отворила сам ти магазин Вуко! Ако ти је пак потреба још кога, зазвађу ти факина, да ти помогне унијет кола...

ВУКО

као горе

А што ће мени факини 2!

ДУМ МАРИН

излази из капелице и хоће брзо да прође,

ГОСПАР ЛУКША Почекај ме, Дум Марине, допратићу те...

ВУКО

некако сметено, госпару Лукши, вртећи клобуком између прста

Кад заповијеш, госпару, имб би ти нешто ријет. ГОСПАР ЛУКША Кад ушћебудеш! (Вици пружајући јој чибук) На — држи! — па донеси клобук и штап. — А не заборави му дат добру вечеру.

ВИЦА зловољно Како свакому. ГОСПАР ЛУКША некако једито и поспрдно

Натурало. — нећеш пандишпања! — Оно, што је за службу, нека буде и за њега. А ноћас дај му бјелачу испод главе... (Вица идеу ближњу собу.)