Ekonomist

ЕКОНОМИСТ

Год. МГ. Април 1926. __Број 4.

РАСПРАВЕ |

саобраћај у нашим земљама ранијих времена.

од Д-ра Симе Тројановића.

У половини седмог века, после Христова рођења. када су се Срби у јачој мери населили по садашњим земљама Балканског Полуострва, путева добро уређених било је мало. Главни царски пут, како се у цароставним књигама зове, од Београда преко Ниша на Софију, Једрене, Цариград био је најбољи, довољно широк и насут колски друм, који помиње још Тацит, али већ као познат, а не као нешто ново, што значи да он води порекло из много старијих времена. Свакојако да је онај Грачки део од Пловдива до Цариграда био подигнут и брижљивије чуван јер је ишао кроз згоднији терен, све под ногу, а завршавао се у прастаром увек богатом Византину садашњем Цариграду, на непосредном домаку многољудне Мале Азије. Моравско-вардарски пут долази на друго место, а на треће место по значају је често помињати пут под именом У!лаЕспана, који је почињао у Драчу Ругтасћишт, великом латинском граду, који је кроз читаве векове био важна станица на путу од Рима преко Бриндизе па на Балкан, одатле је секао (Јиречек Срп. Књ. Гласник г. 1994, стр. 687) попреко целу Албанију, хватао се Охрида, Битоља, Солуна па и он продужавао у Цариград. И овим путем ишла су и кола и кириџије. Где год се указала потреба био јеи калдрмисан што се и сад види у целој линији од Охрида до Битоља.

Међутим у класичним земљама од вајкада цењени суи масивно прављени колски путеви. Херодот помиње, а то се јасно види и по скулптурама на пирамидама, да су Мисирци

EKOHOMHCT 18