Ekonomist

611

ских HDpOH8BOJa у земљи због пада куповне снаге потрошачких кругова и због великог притиска стране конкуренције, која је у немогућности да пласира своје производе у властитој земљи, те их баца пошто пото на нашу пијацу ; сем тога су погоршани и увети плаћања, јер мора индустријалац да чека по целе месеце док наплати новац за продату робу.

Извозна индустрија тешко се мора борити да пласира своје производе на светским пијацама, а од нарочите штете је валутна несигурност неких земаља, за које иде наш извоз.

Тешка криза у којој се наша индустрија налази, није још довољно схваћена ни у јавности ни у званичним круговима: ради тога ју морамо нарочито наглашавати; но ако нам се неће помоћи за најкраће време, биће прекасно.

Улазећи у посматрање положаја појединих индустријских грана г. Д-р. Виндишер подвлачи ванредне и неоправдане потешкоће, којим подлежи тешка гвоздена индустрија код набавке старог и сировог гвожђа, те скреће пажњу на то, да би се обуставом рада творница у Јесеницама, Јаворнику и на Добрави економско упропастила цела једна област (цела Горењска), што сигурно неби било од интереса за државу, пошто се они крајеви налазе близу границе, а с друге стране недалеко од Бледа.

Грађевинска предузећа, нарочито велика, раде врло мало, јер се граде у главном само мали објекти — у колико се у опште гради.

Млинарска индустрија, која је у Словенији аутоктона и стара, налази се у врло тешком положају.

Индустрија папира се налави у тешкој борби са иностраном конкуренцијом, јер се изигравају царински ставови на поједине врсте папира на штету домаће производње. На свршетку свога говора г. Д-р. Виндишер тражи, да се привредницима оне олакшице, које им иду по већ постојећим законима, дају без одуговлачења, јер чекање на решење и интервенције стварају непотребне трошкове.

Г. Д-р. Јелавић, делегат 'Трговачке-Обртничке Коморе у Сарајеву, придружује се излагањима г. С. Д. Александра.

Као први корак у циљу ублажења кризе индустрије морали би се снизити порески терети, јер су они уједно и главни узрок високог каматњака. Уједно спречавају високи порески терети и добијање иностраних кредита за индустрију.

40%