Ekonomist

Vaše tvornice papira (svega 9) mogu da proizvode godišnje preko 2000 vagona papira sviju vrsta: najfiniji dokumentni papir fini ı obični papir za pisanje ı štampanje, rotacioni papir, зу1lasti papir, papir za pakovanje, za karte za зотапје, ха стбапје, rastrovani papir ı t. d. izrađuje se ı celulozna vata i dovoljnoj kohčmi. Pošto godišnja domaća potrošnja papira iznosi 13001500 vagona, mogle bi naše tvornice, pored podmirenja domaće potrošnje ı izvoziti.

Tvornica droene lepenke imamo 6, čiji Je kapacitet 8000 iona godišnje veći nego potreba zemlje.

Konfekcija papira Je veoma razvijena te broji preko 80 većih ı manjih tvornica.

5. Нетахка industrija

Naša elektro-hemijska mdustrija zastupljena Je sa 4 velike bvornice :

a) karbid ı eilanamid proizvodi se u J tvormice, Čiji Je kapacitet oko 100.000 tona karbida odnosno cianamida. Ovi se produkti u glavnom izvoze: visma faktične produkcije ovisi o mogućnosli plasiranja u inozemstvu.

b) Kapacitet fabrike n Jajem iznosi:

1. 5000 tona ferrosilicija ;

2. 1500 фопа јебкос патопа (Капашспе воде);

5. 3000 tona hlornog vapna ili 1000 tona hlomih derivata. Uz neznatni preuređaj mogla bi se produkcija povisiti za 1/

13 Razne okolnosti posle rata ne dopuštaju iskorišćenje pol-

punog kapaciteta. Na pr. godine 1923. iznosila je produkcija ferosilicija 4000 tona (izvezeno skoro sve).

klornog vapna .......................... #97 tona (eksport. 315 tona) Jetkog nalrona пер расла присан св ОУ . 129 IapHlidyayi:ayUlS00ĆVL аа об аљоз се се во со зе веав с себеое (06 пе А 12 tetrakloretana пе Па 9

tona (izvezeno skoro sve),

Sumpornu kiselinu i superfoslat proizvadaju 3 velike kyorniče, Čiji Je zajednički kapacitet oko 3000 vagona sumporne kiseline, 14.000 vagona superfoslata ı oko 1000 vagona raznih druzih kemikalija (kisik, evozdene oksidne boje, zelena i modra сађћса, sona kiselina, glauberova 80, 11. 4. )

Туоттсе пе тоси sada iskoristiti svoj kapacitet, jer se superloslat kod nas ne iroši mnogo, a Izvoz je oležan.

Bosanska Solvay tvornica može proizvoditi godišnje amoпласпе sode (carbonat de soude), kaustičnu sodu i kristalnu sodu u ukupnoj količini od oko 4500 vagona ; pored podmirenja domaće potrošnje ostaju velike količine za Izvoz.

Rafinerija u Brodu može potpuno da preradi godišnje 40.000 tona sirove malte ı benzin, petrolej, plinsko ulje, sva ulja za podmazivanje, paralin, sveće, kolomaz, konzistentnu masl. Pored rafinerije u Brodu postoji još Jedno manje preduzeće iste vse ı Dravogradu.