Ekonomist

650

установити. Велики су комплекси ораће земље (спахилуци) аграрном реформом раздељени тако, да данас великих поседа, изузев 2—3 п нема. Могу се у главном поделити на мале и средње поседе. Први се сматрају са површином од 10 до 50 кат. јутара, а други од 50 кат. јутара на више све до 100120 јутара. Број поседа преко 120 јутара није велики, то су махом остатци бивших спахилука и неки после-ратном конјуктуром створени нови поседи.

У Банату има 93 аграрне заједнице, које су учлањене у Савез Банатских Аграрних Заједница п 74 српских земљорадничких (кредитних) задруга, од којих су 24 учлањене у Савев Банатских Српских Земљорадничких Задруга. Циљ је ових заједница и задруга, да добавом справа п алата, уз боље услове, модернизирају и потпомогну рационалну обраду земље, но п ове као нове установе боре се несташицом капитала, а поглавито несташицом кредита.

Земљорадници-проиввођачи нису већи улагачи напред споменутих институција из простог разлога што већи део своје зараде уносе у државне п општинске касе у виду разноврсних пореза и приреза, услед чега нису њихове задруге у стању да развију пуну делатност у корист опште приозводње. Обрада земље врши се код мањих поседа теглећом стоком, а код већих поседа пољопривредним машинама, тако да данас Банат има 228 моторних п парних плугова, 1.246 комада вршаћих машина п отприлике исто толико сејачица и косачица.

Шума у Банату тако рећи нема. Ошштинских п приватних шума (лугова, врбака) има 17.288 кат. јутара, а државних 40.685 кат. јутара. Претежни део државних шума налази се у такозваном делиблатском песку у доњем Банату. Овај је песак пошумљен да би се његовој живој природи приликом вејавица онемогућило даље растурање на плодно земљиште. Државни комплекси су пошумљени понајвише храстовином, но има доста багремовог и другог стабла. Приватне шуме састоје се из храстовог, багремовог п врбовог дрвета. Дудово се дрво налази већином поред путева и служи као опште добро за исхрану свилених буба.

Руда у Банату у опште нема, нити се претпоставља да би их било.

Сточарство.

У погледу сточарства Банат, не може се казати, да игра последњу улогу. Стока је тешка и доброг квалштета. Али се становништво бави мање са одгајењем него пре рата. Њезин број према стању културне површине — сем коња — није у сразмеру, што долави п отуда, да Банат не располаже довољном површином ледине (пашњака) и шума. Према послед“