Ekonomist

177

2. остале површине (шуме, пашњаци и неплодно) за које преостају по намирењу потреба аграрних интересаната и појединцима и јуристичким особама.

Откупом продајне цене има продавалац платити. 10% за колонизациони фонд министарства за аграрну реформу. Купљене некретнине не могу се никако отуђити у року од десет година, а могу се оптеретити дозволом министра за аграрну реформу. Али и ова одредба није могла да помери ликвидацију аграрних послова у Краљевини С Х С зато, јер баш у то време избила је велика и тешка пољопривредна крива. Цене вемљорадничким производима пале су и аграрни интересенти и колонисти имају и иначе доста потреба, које нису могли до сада да задовоље. А услед пада цена својих производа, морали су се одрећи задовољења и својих најпрешнијих потреба, а камо ли да уђу у куповину своје земље. И ако постоји велика тежња код сељака да дођу до своје земље, ипак они нису то у могућности пи сем два-три усамљена случаја факултативан откуп није имао онаквог успеха као што би могао да има да није било ове привредне кризе. Али за откуп 557.000 к. ј. као и за 71.000 ха у јужним крајевима потребне су огромне суме и велике финансијске трансакције, које домаћи капитал није способан да савлада. Рачунајући целокупну површину под аграрном реформом п колонизацијом на округло 900.000 јутара земље, а цену по јутру само 2.000 динара, то вначи да би за откупи ликвидацију овог посла требало око 1 милијарда 800 милиона динара. Ова _ средства у Краљевини С Х С не могу се наћи.

Сама држава трошила је на-извођење аграрне реформе из године у годину све више. Тако за 1919-20. г. утрошено је 1,470.507 динара, за 1920-24. г. 43,3 милиона; за !922-23. г. 54,6 милиона динара ; за 1924-25. г. 92,5 милиона динара, а за 1926-27. г. предвиђено је 70 милиона динара.

Како се из наведеног види, аграрни односи у Краљевини С Х С били су почетком 1949. г. јако несређени. Краљевина С Х С гледала је да те односе који су били у прошлости вечити иввори незадовољства, буна и сиромаштва најширих народних маса, и који су били један од повода Ba почетак и коначно распадање Турске империје, а и за слабост Аустро-угарске монархије, колико толико, ублажи и реши. И народ Срба, Хрвата и Словенаца, који се састоји од преко 809) сељака, с правом је тражио да се после уједињења и ослобођења ослободи еко-

Економист 12