Ekonomist
179
законодавству на кугли земљиној. Наш Трговачки Законик, у Србији, у коме се налави ова одредба донет је 26. јануара 1860. год. И по времену када је донет, као и по своме духу, овај законски пропис спада у низ оних законодавних мера којима се у Србији намеравало помагати, током XIX. века, земљораднику против зеленаша, и чувати га од пропасти. Таквих је законодавних мера било више. Најпре се покушава, да се сељак заштити од зеленашке т. ј. прекомерно високе камате, па је још Кнез Милош, указом од 24. марта 1837. утврдио, да законити интерес не сме прећи 1% месечно или 12% годишње, »и овај интерес да се има признати на сваком суду, већи пак да се не признаје«. Ова се одредба преноси 1864. у Грађански Законик као ново уметнути 5 б0ла, где се нарочито прецизира да не само интерес у ужем смислу, него и све друге »поред интереса уговорене побочне дужности или користи, под којим му драго видом или називањем, било за себе или за другога уговорене« не могу скупа прећи износ од 12% годишње. У истом су смислу мењани и допуњавани те исте године (1864) 55 602, 603. и 604, све у вези са максимирањем интереса и интереса на интерес.
Поред ограничења каматне стопе, законодавац гледа да заштити земљорадника и од преваре његових поверилаца. Године 1859. 3. октобра, Кнез Милош по повратку у Србију издаје наредбу : »„Кад дужник, од кога поверитељ наплату дуга судом тражи, изјави да је дуг прекомерним интересом нарастао, он ће бити дужан показати под ваклетвом колики је дуг најпре био«. Та се заклетва ради веће сигурности полагала у цркви пред окружним протојерејем, у присуству једног судије и председника суда. У истом смислу законик о Грађанском Судском Поступку од 1860. прописивао је, да дужник може заклетвом у цркви доказивати да му је у облигацији противзакони интерес урачунат (чл. 119. и 161.; укинуто крајем 1860.). У низу тих идеја донет је 1870. и закон којим се ограничава отварање сеоских дућана, и потврђује се ограничење механџиских потраживања, јер као да су тада сеоске механџије и дућанџије били главни зеленаши, који су најразноврснијим преварама и доскочицама увлачили сељака у дугове и после га зеленашком каматом руинисали. _
Ако ни ограничавање каматне стопе ни ограничавања механџиских и дућанџиских потраживања нису помогла, онда
12