Ekonomist
375
разлога : што се постојање дела пи кривична одговорност окрив- · љених доказује: актима уредно вођене истраге из којих се види, да је спорна роба била упућена на Сисак на оцарињење, а не за Суњу, те се њихови наводи у жалби имају одбацити као неумесни, јер путнички пртљаг према распису бр. 104 подлеже плаћању царинских дажбина. На основу наведенога и чл. 199. цар. закона а с погледом и на закон о таксама решавам : да се решење царинарнице у Јесеници бр. 3937 од 30. УП. 1925. г. оснажи као правилно и на закону основано, јер је донето према одлуци царинског савета Ц. Бр. 891., које је одобрио п Господин Министар Финансија, а жалба одбаци као неумесна. У случају немогућности наплате изречене казне над окривљеним у смислу чл. 180. цар. закона, учиниће се одговорном Дирекција Државних Жељезница«.
Противу овог решења ивјавио је жалбу Државном Савету само В. С., и молио је Државни Савет, да горње решење поништи као противно закону у колико се на њега односи.
Државни Савет поступајући по напред поменутој жалби решењем својим од 3. децембра 1926. г. Бр. 36861 поништио је горње решење Министра Финансија одн. Ген. Дирекције Царина, налазећи да решење не може остати у снази са следећих разлога: »Одлуком Опште Седнице Државног Савета од 28. и 20. марта 1925. г. Бр. 10782 протумачено је, да одговорност по чл. 81. цар. закона кад је возилац жељезница, има првенствено сносити жељезница и у случају проналаска одговорног органа.
Па како је у овом конкретном случају био возилац »Јужне Жељевнице« и кривица учињена у 1922. г., и како су оне за све кривице учињене по цар. закону до закључно O1. VIII. 1928. т. ослобођене сваке одговорности расписом од 8. У. 1924. г. Ц. Бр. 21428 и чл. 279. фин. зак. за 1924/25. год., то ни жалилац није могао бити кажњен у смислу горњег, ни као бивши службеник »Јужних Жељезница«, ни сада као службеник др"жавних жељезница. ( тога је и Државни Савет решио да се горње решење поништи као противно закону.
11. Фонд Занатлијског Дома у Б., поднео је тужбу Државном Савету противу решења Мин. Финансија одн. Ген. Дирекције Посредних Пореза од 20. децембра 1925. године бр. 80756, и молио је Државни Савет да исто решење поништи као противно закону. То решење гласи : „Београдско Пореско (Одељење послало је на основи тач. 93. чл. 42. таксеног и пристојб. правилника, своје решење од 26. октобра 1925. године бр. 71909 којим је ослободило Фонд Занатлијског Дома у Б. од плаћања допунске преносне таксе на непокретна добра изложена у таксеној пријави бр. 95 на преглед и одобрење. По расмотрењу акта овога предмета Генерална Дирекција Посредних Пореза је нашла : да је горње решење Београдског Пореског Одељења у смислу mad. |. одељка ТУ., 12. напомене