Ekonomist

434

је сталнији него у Цириху. Да ли може законодавни декрет да учврсти ту стабилност7 = ==

Немогуће је наредити динару да не варира; могуће је уту сврху предузимати финансијске и економске мере и пре свега тежити да се има повољан за земљу трговински и платни биланс и буџет без дефицита. Да ли постоје ти неопходни услови сада и да ли можемо имати тврдо убеђење, да при успостављању златне валуте она неће отићи у иностранство

Или ће можда утврђени курс валуте остати само на папиру, а размене за злато неће ни бити; о том случају у чему ће се састојати реформа и чиме ће се она одликовати од постојећег стања динара како у земљи тако и у иностранству:

(Одговориће ми се да да ће нов зајам на страни у довољној мери осигурати стабилност курса динара. Такво је стање већ сада са динаром али ја не осећам нарочите радости када хоће да ме обрадују са новим зајмом. | :

Из целокупног овог прегледа, а нарочито из критичког стања наше пољопривреде, јасно се види, да је економско стање Краљевине баш такво, када су опасни странци са својим · даровима: када се има 56 милиарде држ. дуга, треба бити веома опрезан према новим дуговима, па ма и инвестиционим, док те инвестиције (железнице) доносе губитке,

Тај дуг ће опет пасти на терет држ. буџета, на сељака, а он је већ засићен до гуше са својим дуговима.

Закључак. Да сумирамо све изложено;

|. Тежина непосредног оптерећивања наше пољопривреде, не зависи толико од висине пореза, колико од малог доходка од земље. Наш сељак земљоделац добије годишње за једну душу три пута мање од Енглеза, пет пута мање од Американца и два п по пуга мање од Француза. Па чак и побеђени Немап који плаћа репарације, и он добије два пута више него наш сељак. Није ни чудо што ти страни платиоци лакше подносе него наш сељак дупло веће оптерећивање, они имају одакле да плате. i

Па ипак наш сељак плаћа и сувише, пошт држ. буџет до сада није уређен: апсолутно несме да буде да држ. предузећа а нарочито железнице као најскупље предузеће доносе држави губитке, који се надокнађују од платиоца порезе, Сва државна предузећа морају доносити приход држ- буџету, да би се могло смањити пореско оптерећивање, У томе и јесте смисао држ, предузећа, у противном треба их ликвидирати и предати при“ ватној експлоатацији.

Даље, ратне репарације, које је народ својом крвљу добио, несме да иду непознатим путем без држ. буџета. Сума тих репарација износи милиарде динара; ти крвави милиарди мо“ рају се пре свега употребити за покриће ратних зајмова и дугова Краљевине; они се морају за свакога јасно показати у држ. буџету.