Ekonomist

410

Обавештајни кредитни одсек Народне Банке

Приликом падова под стечај појединих банака — а такви су случајеви, на жалост, доста чести — дошло је до разних

изненађења. Између осталога, запазило се, да се нема свагда поуздана и добра евиденција о кредитном ангажману појединих завода или фирми, Зато је код Удружења Банака из Београда још пре четири тодине поникла идеја, да се предложи Народној Банци стварање једне обавештајне централе. О томе се на стр, 26, годишњег извештаја овог Удружења вели ово:

„Удружење је у више махова имало прилике да осети потребу за једном установом, која би могла пружити новчаним заводима тачне информације о кредитној способности, како самих банака, тако и трговаца, индустријалаца, предузећа и т. д. Само се Удружење носило мишљу да оно организује један сличан информативни биро, али се увидело да само Удружење по свом позиву није у могућности, да сакупи податке о свима лицима и установама, чија кредитна способност може интересовати било појединце, било саме новчане заводе. Према томе је закључено да би Народна Банка према своме позиву, узимајући у обзир велику суму кредита, коју ставља народној привреди на расположење, била на првом месту позвата, да приступи организовању јелне сличне обавештајне централе. Из ових разлога управни одбор у својој седници од 3 новембра 1924 године решио је, да се у горњем смислу упути једна представка Народној Банци. Та је представка под истим датумом м упућена. У њој је Удружење понудило Народној Банци своју сарадњу, као и готовост, да прими један део материјалних расхода за ову установу и то у границама својих средстава. На жалост, ма да је Удружење сматрало ово питање као врло важно за правилно функционисање домаћег кредита, Народна Банка није нашла за сходно ни да одговори на ову преставку.“

Новом гувернеру Народне Банке г. Бајлонију припада заслуга, што је ово важно питање понова покренуо и успео, да се одмах донесе једна привремена уредба о обавештајном кредитном одсеку при Народној Банци. По члану !. ове Уредбе Народна Банка, уз сарадњу Удружења Банака у Краљевини, оснива при својој Централи у Београду и при свима својим филијалима одсеке, који ће имати за циљ да прикупљају од новчаних завода и да им достављају податке о обавезама њихових дужника и гараната.

(Сваки новчани завод у Краљевини треба да буле члан Обавештајног Кредитног Одсека прп оном седишту Народне Банке на чијој је завод територији.

Новчани заводи који уживају кредит или имају жиро рачун код Народне Банке дужни су бити члан Обавештајног Кредитног Одсека. Удружења Банака имају се постарати да и остали нопчани заводи, који нису у вези с Народном Банком, постану чланом Обавештајног Кредитног Одсека (члан 2.).

Ова уредба треба да ступи у живот од 8. јануара 1929, када треба да почне рад овај одсек, а сви заводи треба да пошљу стање обавеза до 20 јануара. Обавештења ће се моћи давати тек кад се цео материјал среди. Да се не би догодило да Народна Банка, која има могућности да прва сазна о кре-

дитној способности појединих банака и фирми, користи тај