Ekonomist

415

сати п рећи, да код нас постоји процес козцентрације „који врши оријашко напредовање.“

Напротив, као што је лепо приметио и сам г. Белин, ми имамо ту појаву да се у Србији, Војводини и Босни и даље одржавају и отварају нови новчани заводи, са релативно незнатним, малим средствима. Ову појаву треба приписати не само „националним и партијским разлозима“ — као што мисли г. д-р. Белин — него и нашим особинама партикуларистичким. Има нечега у самој раси, да жели што више да сачува своју индивидуалност. Најбољи су примери за то саме Земљорадничке Задруге, које имају неколико Савеза и које се сад стварају и на принципима Рајфајзенових Задруга ит. зв. полицијске задруге и чиновничке, занатлијске, пречанске, српске, ортодоксне и т.д.

Тако се отприлике и код новчаних завода, бар у Србији, испољава тежња за самосталношћу и независношћу. Сем једног примера у Београду (Уједињена Банка, која је пала под стечај) и једног у Крагујевду ми у Србији нисмо имали више ни једног случаја фузије. Код наших чисто домаћих завода, ми то понављамо — нема за сада тежње ка концентрацији.

Уосталом, ми смо мишљења да то и није велико зло. Наши привредници су, у главном, мали и средњи људи. Њихови капитали и њихове потребе за капиталом су такве да не би могли ни апеловати на кредит какве велике банке, На прсте се могу избројати фирме трговачке, индустријска и друга предузећа, ван Београда, која имају кредит код београдских банака. Они су, дакле, упућени на мале, локалне банке. С друге стране, не може се очекивати да ће те велике банке отварати своје филијале по свима већим местима у провинцији и тако учинити кредит приступачним и тим малим привредницима. Нарочито ови новчани заводи, који у главном кредитирају сељаке, имаће увек свој raison d'ćtre, јер су ипак повољнији него приватни капиталисти. И Народна Банка покушала је да врши утицај на новчане заводе у правцу концентрације, али без успеха. Било је случајева, да су ти мали заводи пристајали и да се одрекну или да изгубе кредит ход Народне Банке, него да силом повећавају свој капитал или да врше фузију.

У том погледу добру је оргументацију могао наћи г. Белин и у извештају Војвођанских банака (стр. 09) гле се о том питању вели ово:

„Нема сумње да настојање Народне Банке ка концентрацији малених новчаних завода имаде у принципу своју оправданост, али сматрамо потребним нарочито нагласити, да је опште неглижирање малих сеоских новчаних завода посвема неоправдано. Наше Удружење, које у првом реду репре-

вентира средње и мале новчане заводе, стоји на становишту, да су мали и средњи новчани заводи важне привредне јединице у привредном животу села