Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

На реду је да покушамо да папишемо дипломатску иеторију Црне Горе.

Многи читаоци прве књиге овога нашег списа „Европа и Балкан“ питали су: зашто је ова серија књига отпочета Румунијом и зашто се наставља Црном Гором, а не којом већом балканском хришћанском државом“ — Фато, што смо изабрали ред по етарешинству првих покушаја за ослобођење и независност данашњих балканских држава.

Румунија је далеко пре свију осталих постала држава, и ако вазална у својим кнежевинама Влашкој и Молдавији; зато је дошла на прво место у овом нашем спису. | На друго место долази Црна Гора зато, што она почиње борбу за своје ослобођење и независност далеко пре Србије и Грчке, а камо ли пре Бугарске. Она ту борбу почиње — баш ако се остави на страну први њен покушај у савезу с Млетачком Републиком. који није успео; и баш ако се устанак Србије рачуна још од Кочине Крајине, а не тек од Карађорђа — за читавих сто година пре Србије.

По већини црногореких историка борба за ослобођење и независност Црне Горе почиње, строго узевши, тек на Бадњи Дан 1702. г, (или 1708.), иза кога је настала у Црној Гори „вартоломејека ноћ“, када је отпочето убијање свију Турака и потурица у Брној Гори, које је трајало до Нове Године, када је та српека земља очишћена од „некрсти“ и када је престала „заударати Мухамедом“.

18