Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

Н а р а п о у у г н ї е. Сее, овой гюдобне басне уче насЪ пседосторожносши и чуваню. Правда, нїе лепо до з човекЪ, без узрока и преко разлога ниши подозригпелянь , ниши неузЂрителянЪ; ко съ онпма кое пззнаг. А оне кое нєпозиае, не мислеЪи о ника ни какао зло , дозвол’ѣио з не каглитысе, но чекати, за коћи , по нїовомЪ поступку и начину живльня, о пика судиши. Добрскараванъ и правосердечакь чопєкЪ ласно вВруе, аль се ласио и прс-вари, пакЪ ако з у маленоп веди некь иде: БоХѣ се кадьгодь и превариши, него за сваку бездєлицу и багаше-.у подозреи'іе имати, -Кадсе обачедо чести, или каковенибудь важне веди тнче, ни ко памешзкь, неће другому за зло примишк, етосе ласно у іцо не спудадокъ здраво не разсуди , и- све окрестности посла добро не ггознп. никада се поідень човекЪ не срдд до други изшражую дага добро позиаду , ерь окь добро зка , да коликога болѣ сазнаду толикоћега више любііти и поїишоваши, А маладобарь човекЪ колйко виже г.;оже крїе свое шрагозе , добро зиаюћи да 3 пропао какога сазнаду. коликосе замршенїи и потаєнїи едань посао види, шолико више валя стааши на опазу. Пакосшань, кадЪ о найвећой пакости кисли онда найніайсшорсиїе изшишлява речи. За шо излишни, компликенти, ласкашелства , џерёмо-нїе, нео.бична похваливаня и улагкваня > предЪ памешнпыЪ лкздма никадЪ нису ідо добро значила. Сћіпгі Іийп^а рій с!і ^ие^ сЬе Іиоіе, о т’ Ьа іпрапаю , о іпр,лаг ті уиоіе. Веска разумно веле талїанції- Комегодь ласка ваше него обычно , пли ме б прева, їо иль ме преваришь оће. Зато оае басне бикЪ врло се паметно влада. Зовега лавь на часшЪ, иде да виды, ергасе не бои. Не види то на до з звать I Неће выше писца да зна.